Facebook Instagram Twitter Academia YouTube SoundCloud RSS

Архива

 

Практикум 2016

- тематска вођења студената кроз сталну поставку

12-19. мај 2016.

Музеј афричке уметности је, у сарадњи са Центром за развој каријере (при Филозофском факултету Универзитета у Београду), 2013. године започео програм праксе за студенте завршних година Филозофског факултета.

Уз подршку кустоса/ментора, учесници у овом програму стичу знања о историјату музеја и оснивачима, збиркама, као и главним темама у области музејског истраживања уметности и културе Африке. Истовремено, студенти развијају вештине и технике неопходне за успешно јавно вођење кроз сталну поставку. Циљ програма је да се кроз саму праксу омогући студентима увид у кустоску професију.

Студенти бирају своје теме вођења кроз сталну изложбу, осмишљавају кретање у складу са темом и напослетку презентују публици. У програму „Практикум“ се инсистира на личној интерпретацији сталне поставке чиме се студенти подстичу на слободан, креативни приступ материји у којем ће изградити сопствени однос према изложеним предметима, а самосталном селекцијом изговореног текста избећи репродуковање туђих, већ готових текстуалних решења. На овај начин, студенти развијају сопствене креативне потенцијале, али и сензибилитет за реакцију публике на садржај и начин њихове презентације.

Програм „Практикум" осмислиле су и воде кустоси МАУ: Емилиа Епштајн, антрополошкиња и Ивана Војт, историчарка уметности. Програм је подржан од стране Секретаријата за спорт и омладину града Београда.

Кликните да преузмете програм студентских вођења у .pdf формату.

 


 

Четвртак, 12.5.2016. у 18ч

Тајна знања и обреди прелаза народа западне Африке

Ивана Затежић, студенткиња мастер студија историје уметности

Живот народа Африке дубоко је прожет религијом и традицијом, што се манифестује кроз све важне аспекте живота појединца и заједнице – рођење, ступање у свет одраслих, смрт, обрада земље и жетва, поштовање предака и многе друге. Сви ови тренуци су пропраћени одговарајућим ритуалима које изводе одређени чланови заједнице посебно упућени у тајна знања и вештине, односно чланови који су претходно сами прошли кроз различите иницијације, обреде прелаза. Бити инициран значи бити заслужан за посебан, виши ранг који са собом носи и одређене обавезе и одговорност чувања и преношења тих знања и вештина млађим генерацијама. Посматрајући маске и скулптуре на сталној поставци Музеја, можемо кроз конкретне примере дочарати како су изгледали маскирани носиоци тајних знања, како су могли изгледати ритуали које су они изводили, и чему и одакле та тајновитост која их прати.

 

Петак, 13.5.2016. у 18ч

„Ако знаш говорити, знаш певати; ако знаш ходати, знаш плесати“ (зимбабвеанска и суданска изрека)

Јелена Весковић, студенткиња мастер студија историје уметности

Прва асоцијација на афрички континент, оно са чим га у глобалу повезујемо, јесте урођени смисао за ритам, тајанствена повезаност са музиком, далека, загонетна култура и плес. Шта се крије иза појма "афрички плес"? Зашто за цео континент кажемо да има мистичну ритмичну урођеност и како то изгледа када је плес део нечије свакодневице? Кроз разне примере покушаћемо да одгонетнемо и приближимо традиционалне афричке ритуалне плесове, али и њихов утицај на савремену игру.

 

Субота, 14.5.2016. у 17ч

Сусрет два света: Африка кроз путописе

Јована Тешић, студенткиња мастер студија историје

Идејни елементи афричке уметности вековима су привлачили пажњу представника западне цивилизације, а на то како су тумачени, утицале су политичке, идеолошке и социјалне прилике у друштвима којима су путници припадали. Путописна литература представља веома вредан извор за сагледавање идеја, ставова и призми кроз које су путници-истраживачи посматрали „другачију“ уметност са којом су се сусретали. Од литературе средњег века, преко колонијалног периода, све до савременог доба, ово вођење кроз сталну поставку дочарава публици развој и промене путописне литературе кроз векове, и тежи да растумачи на релевантан начин одлике афричке уметности које су путописци представљали на карактеристичан начин. Поређење савремених научних тумачења са оним што су пренели путописци учиниће да публика разуме како је најпре европска цивилизација, кроз време формирала и мењала своје ставове и однос према афричкој култури и уметности.

 

Недеља, 15.5.2016. у 17ч

Визуелни идентитет Музеја афричке уметности: архитектура, дизајн и стална поставка

Ана Кнежевић, студенткиња мастер студија историје уметности

Вођење кроз Музеј афричке уметности и размишљање о његовом визуелном идентитету, који заједно креирају архитектура, дизајн и стална поставка захтева једну не сасвим уобичајену шетњу кроз МАУ. Наиме, у фокусу нису предмети које Музеј чува и излаже, већ само архитектонско здање које је за јавност отворено 1977. године. Дизајн ентеријера и стална поставка МАУ, која је и данас у оригиналном, аутентичном стању, наручени су, осмишљени и реализовани заједно са архитектуром Музеја афричке уметности као једна концептуална целина. Уз причу о слојевитом и занимљивом визуелном идентитету МАУ посматрамо његов екстеријер, старе фотографије, првобитни изглед, ентеријер, касније надоградње и фасадне мурале као најновије слојеве који доприносе креирању другачијег свеукупног изгледа МАУ.

 

Понедељак, 16.5.2016. у 18ч

Друштвени статус код народа западне Африке

Урош Николић, студент основних студија етнологије и антропологије

Колико је цењен уметник? Каква је улога жене? Кроз какве иницијације деца пролазе да би добила статус одрасле особе? На које начине старешина или краљ исказују свој положај, моћ, супериорност и ексклузивност? Како се схватају преци и смрт? На примерима предмета материјалне културе и уметности западноафричких народа Догон, Сенуфо, Бамбара и других сазнајте на који начин су ови предмети показивали и потврђивали друштвени статус појединаца у друштву, и излазили у сусрет како личним потребама, тако и културним идеалима и схватањима заједнице.

 

Уторак, 17.5.2016. у 18ч

Стварање уметности – уметник у западноафричком друштву

Олгица Лукановић, студенткиња основних студија историје

Ако желите да сазнате нешто више о настанку традиционалне афричке керамике или тканина, ако вас интересује како живи уметник, онда вас очекујемо на овом вођењу. Кроз причу о техникама и материјалима од којих настају традиционални афрички предмети сазнаћемо и какав је статус ствараоца. Покушаћемо да разбијемо неке од предрасуда са којима се и даље у великој мери сусрећемо и, на крају, бавићемо се и мотивацијама и инспирацијама уметника у савременом друштву.

 

Среда, 18.5.2016. у 18ч

Лов на предмете: о сакупљачкој активности брачног пара Печар

Александра Тодоровић, студенткиња основних студија етнологије и антропологије

Брачни пар Печар – оснивачи Музеја афричке уметности у Београду, провели су око двадесет година на подручју западне Африке. Боравећи на континенту, очарала их је домишљатост и креативност афричког уметника. Са жељом да и „своме народу“ пренесу део своје љубави и колекционарске страсти, настала је збирка предмета која чини данашњу сталну поставку Музеја. Стална поставка нас и данас инспирише и позива на дубље сагледавање уметности и култура западноафричких народа.

 

Четвртак, 19.5.2016. у 18ч

Религија или магија? Традиционална веровања код западноафричких народа

Сара Лазић, студенткиња докторских студија историје

Старе предрасуде о афричким народима дуго су замагљивале праву слику о достигнућима и филозофији многобројних народа овог континента. Са двадесетим веком и усвајањем објективног приступа при изучавању ваневропских култура, афричка уметност, религија и митологија коначно добијају заслужено место у науци – признаје им се посебност, изванредност и оригиналност. Наиме, код Догона, западноафричког народа које живи у Малију, познавање кретања небеских тела било је далеко испред савремене науке и телескопа, и поједина астролошка знања која су део догонске митологије потврђена су тек у другој половини двадесетог века уз помоћ савремене технологије и развијених научних метода. Уколико ова информација и њој сличне изазивају код вас интересовање и радозналост, посетите ово вођење и сазнајте занимљиве ствари о традиционалним веровањима народа Догона, Бамбара, Сенуфо и других.

*Бесплатан улаз на сва вођења у оквиру програма „Практикум 2016“.

0
0
0
s2sdefault

БИЛТЕН - пријава

Пријавите се како бисмо Вас информисали о предстојећим музејским програмима.

Календар догађаја

Kalendar događaja

Часопис Музеја

Диг(и)МАУ

DIGI MAU baner

Како ради МАУ

О томе како и шта (све) ради МАУ, погледајте у сјајном прилогу за BRAINZ TV - Научну телевизију (новембар 2019.). Говори део МАУ тима: Емилиа Епштајн, Милица Јосимов, Милица Наумов, Марија Милош, Ана Кнежевић.


МАУ је члан   Balkan Museum Network