МАУ

Facebook Instagram Twitter Academia YouTube SoundCloud RSS

Вести и догађаји

 

ПОУКЕ И ЛЕКЦИЈЕ ПАНГОЛИНА

Ji-WaraПИШЕ: Емилиа Епштајн, кустоскиња МАУ

Јавност мало зна о панголинима који се ових дана помињу у светлу глобалне пандемије вируса 2019-nCoV, познатијег као covid-19. У питању је ретка, угрожена врста сисара љускавца препознатљива по заштитним крљуштима које обавијају читаво тело ове животиње. Панголин, или љускавац, чак има и свој међународни дан, 15. фебруар, када се подиже свест јавности о овој животињи, а за то има доста разлога.

У питању је питома, углавном ноћна животиња која се храни инсектима, пре свега мравима и у свом природном окружењу, у синхронији са бројним другим биљним и животињским врстама одржава одређену равнотежу у природном поретку. Постоји неколико врста панголина од којих четири врсте налазимо у Азији: индијски љускавац (Manis crassicaudata), филипински љускавац (Manis culionensis), Сунда панголин или малајски љускавац (Manis javanica) и кинески љускавац (Manis pentadactyla). Друге четири врсте налазимо у Африци у природном станишту које се пружа од западних обала Африке, Анголе и Бенина, преко централне Африке и на истоку до Танзаније и Уганде, а то су: дугорепи љускавац (Phataginus tetradactyla), белотрби љускавац (Phataginus tricuspis), џиновски љускавац (Smutsia gigantea) и савански љускавац (Smutsia temminckii).

У митовима и легендама појединих афричких народа, панголин се јавља као симбол плодности земље, јер његово вредно копање у потрази за мравима и другим инсектима представља својеврсни природни облик „орања“, превртања земље чиме се одређена количина кисеоника неопходна за раст усева уноси у земљу.

 

Тако је народ Бамбара или Бамана из Малија, симболички инкорпорирао панголина у своје земљорадничке ритуале кроз једну од можда најпознатијих маски које познаје западноафричка уметност, а то је маска Ћивара. У афричкој уметности, мотиви животиња се јављају да пренесу одређене поуке и лекције, па су стога бројни примерци Ћиваре који се налазе на сталној поставци у Музеју афричке уметности у Београду, једно од најподеснијих дидактичких средстава за млађе посетиоце, међу којима је Ћивара засигурно један од омиљених „ликова“ којег у овом музеју сусрећу. Симболичком језику ритуала пре свега доприносе одређене физичке карактеристике животиња као и одређена понашања, чиме долазимо до величанственог митског бића Ћиваре који представља хибридно биће сачињено од представа рогова антилопе, тела, клемпавих ушију, кратких ногу и репа афричког мравоједа, а такозвана „грива“ ове скулпторалне маске, која увелико доприноси импозантности предмета, указује на крљушти и способност да се склупча у лопту (када се налази у опасности) – одлике панголина. Иначе све наведене животиње копају земљу у потрази за храном и то је оно што је у једном непоновљивом приказу креирало Ћивару, у миту и у скулптури.

ПанголинПанголина наилазимо у афричкој култури на многим местима, а поменућемо још и краљевске ритуале нигеријског Обе. Игуе је посебан ритуал у религијском комплексу народа Едо (или Бини) који се односи на личност краља, Обе, током које врховни владар гости ниже старешине са палминим вином и кола-орахом, након чега су они дужни да му узврате покорност. Дижући своје мачеве у славу владара Обе, старешине су обучене у костиме који дочаравају крљушти панголина, јер, иако се верује да је леопард краљ шуме, гигантски панголин је можда једини који може да га надвлада (метафорички говорећи, краљ зависи од оданости старешина који су нека врсте контролора његове власти).

Тренутак у којем са симболичког језика прелазимо у свакодневицу и реалност, јесте чињеница да се љускавац данас сматра једном од најугроженијих и најпродаванијих врста на илегалном тржишту дивљих животиња. Природни оклоп љускавца и особина да се склупча у непробојну лопту када јој запрети опасност од других животиња, уједно је чини и лаком метом ловокрадица. Према извештајима BBC из фебруара 2019. године, сазнајемо да научници недовољно познају ову животињску врсту, али да оно што је сигурно јесте да се она немилосрдно лови, да ценe крљушти и меса достижу невероватно високе цифре (27 тона панголина цени се на 1.6 милиона фунти), као и да није познато колико их је уопште остало у дивљини.

ПанголинУ садашњем тренутку видимо да се далеко отишло од традиционалног односа према природи који ипак почива на идејама о опасности које човек може да проузрокује немарним нарушавањем природне равнотеже и дестабилизацијом комплексних екосистема од којих човек (и даље) зависи. Распон културног конструисања „вредности“ ове животиње креће се од сујеверја и непотврђених лековитих својстава како делова тела тако и читавог панголина. Посебно су тражене крљушти панголина за које неки верују да поседује извесна лековита својства (иако је, према научним истраживањима у питању кератин, структура веома слична људским ноктима), а неконтролисано хватање и убијање ове животиње такође служи да би се задовољили укуси неколицине богатих и моћних, јер месо панголина сматра се ексклузивним и скупим јелом у одређеним азијским ресторанима.

Иако предстоје додатна истраживања и још увек је рано да се доносе преурањени закључци, према писању часописа Nature наводи се да је велика вероватноћа да корона вирус пронађен у шверцованим панголинима одговара вирусу који тренутно кружи планетом. Такође важни закључци актуелних истраживања показују да корона вирус изолован из панголина може да уђе у људске ћелије, док корона вирус изолован од слепих мишева не може, односно да Sars-CoV-2 вирус (covid-19) највероватније представља резултат споја два различита вируса (нађених код слепог миша и панголина). Дакле, највероватније је дошло до трансмисије вируса са животиње (слепог миша) преко посредника (панголина, на којем је опстао и рекомбинацијом створио нови вирус) на човека.

ПанголинСматра се да би се забраном илегалне трговине љускавца (и других животиња) у будућности умањиле могућности развијања нових пандемија. Али, иако је ове недеље Кина донела одлуку о трајној забрани трговине и конзумације дивљих животиња и даље се не доводи у питање њихова „употреба“ у медицинске сврхе, што оставља простор за даље деловање ловокрадица и несигурну будућност ове животиње. (Треба напоменути свакако да ово тржиште не опстаје само због кинеских купаца, већ да је то једна глобално распрострањена операција.)

А шта је са љускавцем у фантастичној форми Ћиваре у Музеју афричке уметности? На „поуке и лекције Ћиваре“ које су усађене у афричкој, Бамана традицији, мораћемо да придодамо и овај нови слој сећања на садашњи, глобално важан тренутак и алармантно мало времена које нам је преостало да преиспитамо облике у којима човек арогантно и без икакве свести о последицама, експлоатише природу.

БИЛТЕН - пријава

Пријавите се како бисмо Вас информисали о предстојећим музејским програмима.

captcha 

Календар догађаја

Kalendar događaja

Виртуелна тура

Дигитални отисак МАУ

Диг(и)МАУ

DIGI MAU baner

www.nesvrstani.rs

nesvrstani.rs

Аудио-водич

Аудио-водич

Дарујте МАУ

Гостујуће изложбе

putujuci mau cir

Часопис Музеја

МАУ препоручује

Privatna arhiva Džuverović

WSSSR

SIVision

Zavod Afriška Vas

Како ради МАУ

О томе како и шта (све) ради МАУ, погледајте у сјајном прилогу за BRAINZ TV - Научну телевизију (новембар 2019.). Говори део МАУ тима: Емилиа Епштајн, Милица Јосимов, Милица Наумов, Марија Милош, Ана Кнежевић.


МАУ је члан   Balkan Museum Network

Приступна рампа

Издвајамо

Часопис Музеја

Časopis Muzeja

Е-Публикације

E-publikacije

Архива