Вести и догађаји

СЕМИНАР: Антиколонијализам у Африци

Другу половину 20. века обележиле су борбе против колонијализма у читавој Африци и за свега неколико деценија све афричке државе успеле су да се изборе за независност, али експлоатација овог континента није тиме заустављена. Колонијализам је прерастао у неоколонијализам, а богате европске и северноамеричке државе и корпорације пронашле су нове, сложеније и прикривеније методе за доминацију над народима Африке. Наставиле су да црпе ресурсе и да одржавају становништво овог континента у стању подређености и сиромаштва.

Ипак, дуготрајне и херојске ослободилачке борбе у Алжиру, Анголи, Конгу, Гвинеји Бисао, Мозамбику, Буркини Фасо и бројним другим земљама нису остале без резултата. Друштвене и економске прилике су побољшане у односу на колонијални период 19. и прве половине 20. века, а револуционарне идеје слободе, самосталности, једнакости и социјалне правде остале су инспирација и узор за генерације Африканаца које су дошле и које тек долазе.

Семинар посвећен антиколонијализму у Африци замишљен је као циклус дешавања у оквиру којих ћемо заједнички испитивати наслеђе ових борби и разговарати о империјализму, расизму, постколонијалној теорији, деколонијалном обрту, Покрету несврстаних и паралелама које постоје између Африке и других делова света, као и о лекцијама из историје антиколонијалзма које могу имати практични значај у данашњем контексту.

Семинар се организује у сарадњи Самообразовног универзитета „Светозар Марковић“, Музеја афричке уметности и Дома културе Студентски град, а састојаће се од филмских пројекција са дискусијама, предавања и читалачких група. Свако од ових дешавања представљаће самосталан догађај отворен за све заинтересоване, а они који желе да испрате читав семинар могу се пријавити на мејлинг листу преко које ће се делити додатна литература и организовати онлајн дискусија и размена различитих материјала везаних за ову тему. Адреса за пријављивање на листу је: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

ПРОГРАМ СЕМИНАРА

21. март, Музеј афричке уметности, 18 ч

„Битка за Алжир“ (1966) – филм и дискусија

Уводна реч: Ана Кнежевић и Емилиа Епштајн, кустоскиње Музеја афричке уметности

На Светски дан борбе против расизма, 21. марта од 18 часова позивамо вас да у Музеју афричке уметности заједно погледамо култно филмско остварење Ђила Понтекорва „Битка за Алжир“ из 1966. године. Филм је настао по сценарију Јасефа Садија, који је био активни учесник Алжирске борбе за независност (1954-1962), а у филму глуми самога себе.

Ова пројекција и дискусија представљају уводно дешавање семинара „Антиколонијализам у Африци“ које током марта и априла организују Самообразовни универзитет „Светозар Марковић“, Музеј афричке уметности и Дом културе Студентски град. Пројекција филма „Битка за Алжир“ одржаће се симболично на месту које су основали Веда Загорац и Здравко Печар, такође учесник у антиколонијалној борби за ослобођење Алжира.

Уводну реч са посебним освртом на значај филма и женске борбе даће Ана Кнежевић и Емилиа Епштајн, кустоскиње изложбе 'Ово није рат' – ослобођење духа и земље у мастилу и на делу (ДКСГ, децембар 2021).

Захваљујемо се продукцијској кући Casbah Entertainment на слободној пројекцији, у част Јасефа Садија (1928-2021).

La battaglia di Algeri (The Battle of Algiers, 1966)

Трајање: 120 мин.

Режија: Gillo Pontecorvo

Трејлер:

Улаз је слободан, а након пројекције биће организована и дискусија.

23. март, Квака 22, 19 ч

Читалачка група: Франц Фанон – „Презрени на свету: О насиљу“, 1. део

28. март, Музеј афричке уметности, 18 ч

„Лумумба, Конго и борба за ’срца и душе’ Африке – Антиколонијални покрет у Централној Африци шездесетих и хладни рат“

Предавање ће одржати др Немања Радоњић, доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду и научни сарадник Института за новију историју Србије

Независност белгијске колоније Конго у срцу Африке отворила је једно поље преплитања два најважнија феномена друге половине XX века - деколонизације и хладног рата. Могућност да ова велика држава у Централној Африци буде привезана за један или други хладноратовски блок, свет капитализма или свет социјализма, узнемиравала је политичке и ратне кабинете у Москви и Вашингтону, али и Каиру и Београду.

Турбулентне године у Конгу као последицу имаће и смрт првог демократског премијера Патриса Лумумбе, генералног секретара УН Дага Хамершелда и много хиљада Конгоанаца. Лумумба ће и касније представљати антиколонијалну икону која ће красити студентске домове широм света и герилске кампове широм Африке, а антиколонијална борба у Централној Африци привући ће иконе попут Че Геваре и других у дугу борбу за слободу.