Вести и догађаји

Пројекција филма и разговор

ВРЕМЕ ЛЕОПАРДА

Субота, 11. октобар 2025. године, у 17 часова

Позивамо вас да нам се придружите на пројекцији филма „Време леопарда” Здравка Велимировића, редитеља и филмског великана Југославије и разговору са његовим сином Младеном Велимировићем, редитељем, продуцентом и уметничким фотографом.

О филму

Филм „Време леопарда” представља међународну кинематографску сарадњу СФР Југославије и Мозамбика, у продукцији Авала Филма, ЦФС Кошутњак и Националног института за кинематографију Мозамбика.

Овај дугометражни играни филм је уједно и прво кинематографско остварење Мозамбика. Премијерно је приказан 1985. године у Мапуту, поводом обележавања 10 година од стицања независности Мозамбика. О друштвено-политичком значају овог филма, сведочи изјава првог председника Мозамбика, Самора Машела, током одржане премијере филма: „Ви (Здравко Велимировић и Југославија) сте учинили за нас више него батаљон војске.”

Филм нам верно преноси напоре анитколонијалне борбе за ослобођењем, осликане кроз ратне сцене у зеленим долинама и традиционалним насељима Мозамбика. Здравко Велимировић, његова супруга Ранка и сниматељска екипа Авала Филма Филма провели су више месеци на разним локацијама Мозамбика, суочавајући се са бројним изазовима, како би истражили терен, упознали културу и народ Мозамбика и обучавали глумце – једино је Ана Мазу била професионална глумица, а остатак глумачке поставе филма, чинили су натуршчици.

Фотограм из филма „Време леопарда”

Идеали револуције Мозамбика уткани су кроз личну причу о пријатељству главних актера овог филма: Педра, вође одреда мозамбичке револуције и мајора Арналда де Граса, португалског мајора; они су пре рата за независност били другови, али се у условима борбе налазе на супротним странама.

Филм „Време леопарда” био је последњи играни филм истакнутог аутора Здравка Велимировића, који је током периода стваралаштва остварио преко 40 играних, документарних, дугометражних и кратких филмова.

Плакат за филм „Време леопарда”

Пројекција филма у МАУ одржава се на дан рођења редитеља и професора ФДУ Здравка Велимировића. Претходне пројекције филма одржане су ове године на SOAS Универзитету у Лондону и у Југословенској кинотеци, чиме је обележено 50 година од стицања независности Мозамбика и 40 година од настанка овог филмског остварења.

Здравко Велимировић на снимању филма „Време леопарда”

Пројекцију ћемо започети обраћањем редитељевог сина, Младена Велимировића. Затим ће широј јавности по први пут бити приказан видео-запис сведочанства Ранке Велимировић (13 минута) о процесу снимања, а потом следи пројекција самог филма „Време леопарда“ (90 минута).

Овом приликом захваљујемо се издавачкој кући Делта Видео и господину Славољубу Гњатовићу, који су нам уступили на коришћење копију филма са титловима на српском језику.

Због ограниченог броја места, пријаве су обавезне и врше се слањем мејла на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

Улаз је слободан.

О ауторима

Здравко Велимировић (1930-2005)

Редитељ, сценариста, публициста, академик

Био је редовни професор филмске режије и декан Факултета драмских уметности у Београду (1976-1996). Завршио је Академију за позориште, филм, радио и ТВ у Београду, а даље се усавршавао у Паризу на познатој француској академији (IDHEC). Режирао је игране, документарне, телевизијске серије, позоришне представе и радио драме. Аутор је осам играних филмова у земљи и иностранству, преко педесет документарних филмова, Добио је велики број награда и признања. Његови филмови су представљали југословенску кинематографију на многим интернационалним филмским фестивалима (у Кану, Венецији, Сан Себастијану, Рио де Жанеиру…). Био је члан жирија домаћих и међународних фестивала.

Играни филмови: Дан четрнаести (1960), Проверено нема мина (1965), Лелејска Гора (1968), Дервиш и Смрт (1974), Врхови Зеленгоре (1976), Двобој за јужну пругу (1978), Доротеј (1981), Време леопарда (1985).

Ранка Велимировић (1940-2020)

Филмски и ТВ продуцент, редитељ и документариста

Филмску каријеру и рад на филму започела је 1963. године радећи са супругом Здравком на великим филмским пројектима. Готово шест деценија посветила је филмској уметности и култури уопште, као креативни сарадник у реализацији значајних кинематографских остварења некадашње Југославије. Као оснивач продуцентске куће „Либра филм”, у својству продуцента и аутора реализовала је 44 документарна филма, који су вишеструко награђивани на домаћим и међународним филмским фестивалима и представљају својеврсну културно-историјску баштину Србије и Црне Горе. Била је члан Удружења филмских уметника, као и представник Србије у међународним жиријима на фестивалима документарног филма.