Facebook Instagram Twitter Academia YouTube SoundCloud RSS

Вести и догађаји

 

НЕсврстана: Уметност треба цимати, па шта буде!

НЕсврстана

Дизајн плаката: Растко Ћирић
Фото: Александрија Ајдуковић

Самосталност, равноправност, слободу – нико и никада не поклања! (Цвијета Веда Загорац)

У среду, 25. маја, у 18 часова у Музеју афричке уметности поводом Дана Африке и Дана младости разговарамо са драгим гостима Милицом Ракић и Владимиром Бјеличићем поводом експерименталих филмова „Несврстана” и „Црвена, да те нема, требало би те измислити”.

Бавимо се питањима памћења и заборављања женске улоге у историји и музеологији кроз причу о Цвијети Веди Загорац и њеној позицији у раду Милице Ракић, насталом у оквиру уметничке интервенције на сталној поставци МАУ 2019. године Незаштићени сведок бр. 1: Афродизијак, као и критичким погледом на проблематику женске еманципације у послератној Југославији. Размишљамо о архивском импулсу у стварању и раду Милице Ракић, као и о његовој (не)моћи да кроз уметничку интерпретацију коментарише, критикује и мења живот данас и овде.

Током разговора биће приређене и пројекције експерименталих филмова Милице Ракић „Несврстана” и „Црвена, да те нема, требало би те измислити”.

У разговору учествују: Милица Ракић, Владимир Бјеличић и Ана Кнежевић

Улаз слободан.

 

 


 

О филмовима:

НЕсврстана

НЕсврстана

2019 / 7’ 17’’

Експериментални филм Несврстана комбиновањем визуелних и аудио архива евоцира лично и колективно сећање на идеолошки обојену прошлост кроз наглашен феминистичко-политички дискурс. Спајањем фиктивног, неформалног разговора између мушкарца и жене (Цвијете Веде Загорац и др Здравка Печара) и указивањем на субверзивни женски идентитет у оквиру мушког поретка, филм ствара нову слику сећања без логичног временског растојања, примеса и закључака.

Монтажа слике и звука: Ирена Паровић

Камера: Цвијета Веда Загорац, Здравко Печар

Музика: Лудмила Фрајт, Група 777 – Ти си мој хит (1982), Никица Калогјера, Репрезентативни Оркестар Гарде – Неретва (1982), Забавни Оркестар РТБ - Сви смо једна армија (1977)

Превод: Шејма Фере

Филм су подржали: Министарство културе и информисања и Музеј афричке уметности

 


 

Црвена, да те нема, требало би те измислити

Црвена, да те нема, требало би те измислити

2021 / 20’ 09’’

Експериментални филм визуелне уметнице Милице Ракић фокусиран је на проблематику женске еманципације у послератној Југославији, те на критику патријархално кодираних интерпретација и кодова идеологије – како у историјском, тако и савременом контексту. Опажања уметничиног алтер ега другарице Ракич, који она изводи у тандему са историчарем уметности и перформером Владимиром Бјеличићем, контрастирана су архивском грађом везаном за активности Антифашистичког фронта жена.

Олга Димитријевић

Владимир Бјеличић

Монтажа: Ирена Паровић, Срђан Ћешић

Камера: Владимир Јевтић

Фотограф: Александрија Ајдуковић

Музика: Лудмила Фрајт, Тереза Кесовија – И онда крадом гледам лице твоје (1976), Оркестар и Мешовити Хор Уметничког Ансамбла ЈНА - Буди се исток и запад (1969)

Сценарио: Милица Ракић

Шминка: Драган Вурдеља

Фризер: Јованка Лујић

Превод: Александар Милаић

Филм су подржали: Министарство културе и информисања, Нова галерија визуелних уметности и Црногорска кинотека – Национални филмски архив Црне Горе

 


 

О учесницима:

Црвена, да те нема, требало би те измислити

Милица Ракић рођена 1972. у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Докторирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Представила је своје радове на 30 самосталних изложби и преко 400 групних у земљи и иностранству. Члан је Савеза комуниста Југославије и Удружења ликовних уметника Србије, са статусом самосталног уметника. У свом раду испитује начин на који језик и култура обликују лични идентитет.

Владимир Бјеличић рођен је 1983. године у Београду. Активан је на пољу независне кустоске и уметничке праксе. У основи његов рад је базиран на истраживању репрезентације телесности у дигиталном добу, превођењу кустоске праксе кроз перформанс, као и на артикулацији идеја колективизма и равноправности, те једнаке расподеле јавних добара у односу на комуникацију различитих врста (човек и машина / човек и биљка).

Ана Кнежевић, пореклом из Бруса, рођена је 1993. године у Крушевцу. Тренутно је на докторским студијама музеологије и херитологије и активна је сарадница Музеја афричке уметности. Била је део кустоског тима изложби „Незаштићени сведок бр.1: Афродизијак” и „Незаштићени сведок бр. 2: МММ”. Бави се културом сећања, музеологијом и херитологијом, студијама сајбер и популарне културе, културом мима и прати савремене уметничке тенденције.

Моји живци су историјски оштећени

*У име сећања на Веду Загорац, топла препорука за читање: Трагом Веде Загорац у Музеју афричке уметности, рад Емилије Епштајн, више кустоскиње МАУ

 

БИЛТЕН - пријава

Пријавите се како бисмо Вас информисали о предстојећим музејским програмима.

captcha 

Календар догађаја

Kalendar događaja

Диг(и)МАУ

DIGI MAU baner

www.nesvrstani.rs

nesvrstani.rs

Дарујте МАУ

Аудио-водич

Аудио-водич

Гостујуће изложбе

putujuci mau cir

Часопис Музеја

МАУ препоручује

Како ради МАУ

О томе како и шта (све) ради МАУ, погледајте у сјајном прилогу за BRAINZ TV - Научну телевизију (новембар 2019.). Говори део МАУ тима: Емилиа Епштајн, Милица Јосимов, Милица Наумов, Марија Милош, Ана Кнежевић.


МАУ је члан   Balkan Museum Network

Grb Beograda

МАУ је под покровитељством Скупштине града Београда – Секретаријата за културу

Пријатељ Музеја

Savski venac


Приступна рампа


Издвајамо

Часопис Музеја

Časopis Muzeja

Е-Публикације

E-publikacije