ЈАВНА ВОЂЕЊА КРОЗ ИЗЛОЖБУ
„ЧОВЕК НЕ МОЖЕ ОПСТАТИ САМ...“
(Музеј афричке уметности, 1977-2017)
вођења пред затварање
У последњем месецу трајања изложбе поводом обележавања 40 година Музеја (1977-2017): Човек не може опстати сам... припремљена су тематска вођења ауторки изложбе, појединих истраживача на пројекту, као и аутора текстова у пратећој монографији. Кроз ову серију јавних вођења осврнућемо се на архитектуру зграде и однос екстеријера са унутрашњим садржајима, значај развијања дипломатских односа који су били кључни за проширивање збирки Музеја од оснивачких дана, као и аутобиографске податке о дипломатама и културним радницима Веди Загорац и Здравку Печару, на основу до сада неизлагане архиве оснивача Музеја. Концепт који су ауторке изложбе, др Ана Сладојевић и Емилиа Епштајн развиле, има за циљ ре-концептуализацију Музеја, односно разбијање утврђених и застарелих образаца и програмских политика, управо кроз процес историзације и ослањање на неке од првих идеја и вредности који су играли кључну улогу у „југословенском“ и „несврстаном“ оквиру у којем је Музеј створен.
Четвртак, 1. фебруар 2018. у 18ч
ТРАНСФОРМАЦИЈЕ МУЗЕЈСКОГ НАРАТИВА
Формиран и отворен за јавност у време када је Покрет несврстаних био веома значајан за међународно позиционирање социјалистичке Југославије, Музеј афричке уметности је на одређени начин схаватан као уплив међународне политике на културну сцену Београда па и Југославије. Трајање Музеја кроз времена у којима су се политички и друштвени оквири веома мењали показује како су се музејски наративи мењали, које су одлике стављане у први план, а које су сматране непопуларним или небитним. Текућа изложба, Nyimpa kor ndzidzi. Човек не може опстати сам. (Ре)концептуализација Музеја афричке уметности - збирке Веде и др Здравка Печара, управо се бави слојевитошћу ових наратива, кроз њихово преиспитивање успостављајући нове моделе валоризације музејског садржаја.
Кроз изложбу води др Ана Сладојевић, теоретичарка уметности
Четвртак, 8. фебруар 2018. у 18ч
БЕТОН, СТАКЛО И ТРАВА: КРАТКА ИСТОРИЈА ЗГРАДЕ МАУ
Београдски музеји често су 'смештени' у објекте који нису пројектовани и грађени за њихове потребе. Музеј афричке уметности у Београду један је од ретких који одступа од такве праксе. Првобитна зграда Музеја је у време оснивања (седамдесетих година прошлог века) у штампи називана „бетонским павиљоном“, а током четрдесет година доживела је неколико трансформација и проширења који су попут слојева уписани у историју ове зграде. Архитектура МАУ се управо може читати у бројним слојевима који су се током година постепено реализовали и оставили препознатљив визуелни траг у његовој спољашњој и унутаршњој (ре)конструкцији.
Кроз изложбу води Ана Кнежевић, историчарка уметности
Четвртак, 15. фебруар 2018. у 18ч
РАСПАКИВАЊЕ АРХИВА ВЕДЕ ЗАГОРАЦ И ЗДРАВКА ПЕЧАРА
Део изложбе који носи посебан тематски поднаслов Распакивање архива Веде Загорац и Здравка Печара, постављен је у посебном сегменту, малој сали Музеја. Бројне фотографије и записи који су у истраживачком раду поново откривени, представљени су по први пут. Упознавањем са личним биографијама Веде Загорац и Здравка Печара – брачног пара који је 1977. довео до отварања МАУ у Београду – као и друштвеним радом, односно идеалима који су били слика времена у којем су живели, постају јаснији разлози који стоје иза оснивања једне тако јединствене институције какав је Музеј афричке уметности у Београду. Такође, вођење ће се фокусирати на „алжирски“ период опредмећен кроз вредне архивске материјале и фотографије са терена, који постављају Веду Загорац и Здравка Печара у сам центар једног од најкрвавијих борби за независност у 20. веку: Алжирском револуцијом (1954-1962)
Кроз изложбу воде Немања Радоњић, историчар/докаторанд и Емилиа Епштајн, кустоскиња МАУ
Четвртак, 22. фебруар 2018. у 18ч
ТРАГОВИ СЕЋАЊА: ДАРОВИ МУЗЕЈУ АФРИЧКЕ УМЕТНОСТИ
Приближно половину предмета у збиркама МАУ чине поклони. Било као филантропски гестови, дипломатски изрази пријатељства или видови културне сарадње, они представљају аутентичне материјалне трагове историје рада Музеја и поштовања афричког стваралаштва. Током овог тематског кустоског вођења сазнајте које знамените личности Африке су посећивале и даривале Музеј, сусретните се изблиза са приказаним даровима из музејске ризнице, и откријте занимљиве појединости о афричким путовањима домаћих дародаваца.
Кроз изложбу води Александра Продановић Бојовић, виши кустос