Facebook Instagram Twitter Academia YouTube SoundCloud RSS

Vesti i događaji


 

Prateći program uz izložbu „Pod lupom“

Sreda, 9. oktobar, od 12:00 do 17:30

Jednodnevni specijalizovani kurs:

ŽIVOTINJE U STAROM EGIPTU: TELA, TEKSTOVI I PREDSTAVE

Apis bik, amulet (Pozni period).
Visina: 3,44 cm; širina: 2,58 cm.
Egipatska zbirka, Gradski muzej
Vršac, Aeg. 54

Amulet božanskog bika Apisa,
jedan od najvažnijih životinja
starog Egipta, na ovom primeru
predstavljen u stojećem stavu
u svetilištu.

Predavači: Nenad Marković, Milan Marković, dr Uroš Matić

Za sve one koji nemaju vremena da se posvete višemesečnom izučavanju različitih aspekata egipatske istorije i kulture, preporučujemo jednodnevni specijalizovani kurs koji će kroz tri predavanja (i radionice koje se održavaju na tematskoj postavci „Pod lupom: staroegipatske zbirke u muzejima u Srbiji“) približiti temu životinja u starom Egiptu.

Tri predavanja koja se održavaju u okviru jednodnevnog kursa „Životinje u starom Egiptu: tela, tekstovi i predstave“, uvešće vas u svet životinja u starom Egiptu, od manifestacija božanstava na zemlji do mumifikovanih tela u grobnicama pa potom u vitrinama svetskih muzeja; od žitelja stranih pejzaža do ratnog plena ili danka predstavljenog na egipatskom dvoru; od simbola slabosti do simbola moći.

Cilj predavanja koje vode stručnjaci iz oblasti egiptologije i arheologije jeste da se, koristeći se različitim dostupnim izvorima i metodoma, ukaže na važnost proučavanja životinja u starom Egiptu, kao i na njihove različite uloge i uticaje na društvo.

Kurs se sastoji iz tri predavanja koja traju po 45 minuta. Nakon svakog predavanja, odvaja se 15-20 minuta za pitanja i diskusiju, nakon čega sledi kratka pauza. Između predavanja biće održane i kraće radionice/razgovori u okviru postavke „Pod lupom“, koje moderiraju predavači, oko tema svojih predavanja.

Predavanja se održavaju na prvom spratu u sali za edukativne programe.

Predavači su prilagodili kurs najširem krugu javnosti, tako da vas bodrimo da se prijavite!

Zbog ograničenog prostora vas molimo da se unapred prijavite putem imejl adrese: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 


 

Struktura kursa:

 

11:45
Okupljanje kod ulaza u Muzej

 

12:00-13:05
Predavanje 1: KRALJ SVIH SVETIH ŽIVOTINJA: Memfiski božanski Apis bik kao arhetip egipatskog životinjskog kulta

Predavač: Nenad Marković, Češki institut za egiptologiju

Memfiski božanski Apis bikovi imaju dugu istoriju. Prvobitno procesijske životinje korišćene u različitim kraljevskim ritualima tokom ranodinastičkog perioda (oko 3050-2686 p.n.e.) i Starog carstva (oko 2686-2181 p.n.e.), Apis bikovi su tokom Novog carstva (oko 1550-1070 p.n.e.) poštovani kao zemaljske manifestacije Ptaha, vrhovnog boga Memfisa i jednog od najvažnijih bogova Egipta. Dodatne promene su se dogodile tokom prvom milenijuma p.n.e. i tokom rimskog perioda (30 p.n.e. – 395 n.e.), koje su vodile do sumraka i nestanka Apis bikova u periodu od druge polovine trećeg do ranog četvrtog veka n.e., uz jedan neuspešan pokušaj obnavljanja 362. godine n.e. Uopšteno govoreći, sve dokle god su postojali, i živi i preminuli Apis bikovi su ostajali usko vezani za kraljevski domen i ideologiju egipatske kraljevske vlasti. Ime njihovog doma, hramovnog kompleksa boga Ptaha (doslovno, „kuća ka-duše boga Ptaha“), postalo je ne samo jedno od naziva za naselje koje je okruživalo svetilište, već je uticalo i na formiranje grčkog imena za celu zemlju (Aigyptos). Uz to, sam Apis je služio kao simbol Egipta za starogrčke i rimske pisce, naročito kad su opisivali inostrana osvajanja doline Nila.

Tokom ptolemejskog perioda (323-30 p.n.e.), Apis bik je bio poznat kao „kralj svih svetih životinja“, oznaka koja je vrlo verovatno uticala na grčko-rimske ideje o staroegipatskom običaju poštovanja životinja. Zaista, Apis je bio još jedna zoomorfna personifikacija egipatskog kralja, uz boga-sokola Horusa, koji je vladao svojim ljudskim podanicima. Kao posledica, Apis je vladao svojim životinjskim carstvom i u tom kontekstu je bio drugačiji od ostalih svetih životinja. Ovo može da bude i objašnjenje zašto svako značajnije sačuvano delo grčko-rimskih pisaca sadrži poglavlje o Apis bikovima. Širenje životinjskih kultova je počelo tokom Poznog perioda (664-332 p.n.e.) i nastavilo se duboko u rimski period. Apsolutni društveno-politički značaj Apis bikova tokom istog perioda je neosporan i mogao bi imati veze sa iznenadnim njemu savremenim širenjem životinjskih kultova. Predavanje ima za cilj pregled razvoja religijskih i društveno-političkih ideja vezanih za Apis bikove u njihovom istorijskom kontekstu.

 

13:05-13:30
PAUZA

 

13:30-14:35
Predavanje 2: BOŽANSKA BIĆA MEĐU NAMA? Mumifikacija životinja u kasnom ptolemejskom i ranom rimskom periodu u Gornjem Egiptu: Novi pristup istraživanja uz pomoć korišćenja naprednih hemijskih analiza

Predavač: Milan Marković, Univerzitet u Avinjonu

Iako je proučavanje životinjskih mumija eskaliralo tokom poslednjih nekoliko decenija u smislu rekonstrukcije procesa mumifikacije, još uvek je veliki deo ove ritualne prakse nepoznat. Razlog leži u činjenici da su životinjskih mumija do određenog vremena bile manje cenjene u arheološkom smislu za razliku od ljudskih mumija, i kao posledica toga korišćene su kao balast za brodove, đubrivo, gorivo i kao medicinski lekovi u obliku praha. Veliki broj životinjskih mumija preživeo je i sada služi naučnicima kao dodatni izvor informacija o ritualnim, kulturnim, političkim i ekonomskim praksama društava Starog Egipta.

Stoga ovo predavanje ima za cilj da akademskoj i domaćoj javnosti predstavi kako je uz pomoć analitičkih metoda iz prirodnih nauka, pre svega hemije i biologije, arheološka disciplina u mogućnosti da ovu ritualnu praksu sagleda u detaljnijem kontekstu i pruži odgovore na pitanja koja se ne mogu rešiti tradicionalnom arheološkom metodologijom.

Artefakti o kojima će biti reči u ovom predavanju deo su Egiptološke zbirke „Museum of Confluences“ u Lionu i korišćeni su za hemijsku karakterizaciju organske materije u balzamima i tekstilu koji se koristio za mumificiranje životinja u kasnom ptolemejskom i ranom rimskom periodu u Gornjem Egiptu.

 

14:35-15:00
PAUZA

 

15:00-16:05
Predavanje 3: O LJUDIMA I ZVERIMA: Rat, nasilje i životinje u Egiptu tokom Novog carstva (oko 1550-1070 p.n.e)

Predavač: dr Uroš Matić, Austrijski arheološki institut, Austrijska akademija nauka

Dobro je poznato da ratovi ne utiču samo na ljude već i da mogu značajno promeniti pejzaže i uticati na njihove druge žitelje, naime biljke i životinje. Ovo je slučaj i u Egiptu tokom Novog carstva (oko 1550-1070 p.n.e), kada su brojne vojne kampanje faraona protiv gradova-država i kraljevstava Sirije-Palestine i nubijskog kraljevstva Kuš, značajno uticale na lokalne pejzaže i njihove žitelje. U ovom predavanju baviću se životinjama u kontekstu rata i nasilja u starom Egiptu, sa posebnim fokusom na Novo carstvo. Bogati pisani i likovni izvori informišu nas o lovu faraona u opsednutim ili pokorenim zemljama. U isto vreme sam rat je bio koncipiran kao lov u staroegipatskom dekorumu, tako da se o neprijateljima često govori kao o različitim divljim životinjama i plenu egipatskog kralja i njegove vojske. Rat koncipiran kao lov je dehumanizovao neprijatelje. Istovremeno, faraon i njegova vojska su posvedočeni kao predatori u pisanim izvorima. Ovo je formiralo asimetrične odnose moći u dekorumu. Takođe, kao što su ljudi uzimani u zarobljeništvo, tako su i životinje pokorenih zemalja redovno uzimane kao ratni plen ili su dostavljane Egiptu kao danak.

 

16:05-16:30
PAUZA

 

16:30-17:30
Radionica/razgovor za predavačima na postavci „Pod lupom: staroegipatske zbirke u muzejima u Srbiji“ (Mala sala MAU)

 


 

O predavačima:

Nenad MarkovićNenad Marković (r. 1986, Beograd), završio je osnovne i master studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (2014), a trenutno privodi kraju doktorske studije na Češkom institutu za egiptologiju Karlovog Univerziteta u Pragu. Doktorska disertacija se bavi svešteničkim porodicama i njihovim međusobnim vezama u Memfisu (570-486. pre n.e.).

Dobitnik je nagrada fonda za postdiplomce u egiptologiji Austrijske akademije nauka u Beču (2015, 2018) i fondacije Robert Anderson u Londonu (2017). Bio je deo arheološkog tima Češkog instituta za egiptologiju u Abusiru (2017), a sproveo je istraživanja u brojnim muzejima, arhivama i bibliotekama širom Evrope i u Egiptu. U toku je njegov samostalni projekat koji se bavi ženama nekraljevskog porekla u Donjem Egiptu (664-332 pre n.e.).

Objavio je više naučnih radova u vodećim časopisima od nacionalnog i međunarodnog značaja, međunarodnim tematskim zbornicima i zbornicima međunarodnih naučnih skupova. Jedan je od autora izložbe „Pod lupom: staroegipatske zbirke u muzejima u Srbiji“ (MAU, 2019) i saradnik Muzeja na kursu: „Uvod u egiptologiju“.

 

Milan MarkovićMilan Marković (r. 1989, Zemun), nakon završenih osnovnih studija na odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2014. godine upisuje master studije iz arheometrije u Portugaliji na Univerzitetu u Evori gde je 2016. godine uspešno odbranio svoj master rad iz oblasti Islamske arheologije.

Nakon toga u periodu od 2017-2018. godine radi u Istraživačkoj Stanici Petnica kao ko-rukovodilac seminara arheologije gde je aktivno učestvovao u organizovanju seminara za srednjoškolce.

Kao nosilac stipendije Marija Sklodovska-Kiri fondancije od oktobra 2018. godine započinje svoje doktorske studije u Francuskoj na Univerzitetu u Avinjonu gde se bavi istraživanjem procesa mumifikacija životinja u Egiptu u kasno ptolemejskom i rano rimskom periodu.

 

Uroš MatićUroš Matić (r. 1987, Beograd), završio je osnovne i master studije arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (2011), a doktorirao je na Institutu za egiptologiju i koptologiju, Vestfalijskog-Vilhelmovog Univerziteta u Minsteru, Nemačka (2017).

Dobitnik je nagrade Narodnog muzeja u Beogradu za najbolji završni rad (2011), bečkog fonda za postdiplomce u egiptologiji (2017) i Philippika nagrade izdavače kuće Harrassowitz za najbolji interdisciplinarni doktorat u oblasti istorijskih disciplina odbranjen na nemačkom univerzitetu (2018). Nosilac je stipendije Dositeja Ministarstva omladine i sporta republike Srbije i stipendije Delta fondacije (2012-2017).

Radi na arheološkom iskopavanjima Austrijskog arheološkog instituta na lokalitetetima Tel el-Daba (od 2012.) i Kom Ombo (od 2017.), a od 2013. godine na zaštitnim arheološkim iskopavanjima Švajcarskog instituta za arhitektonska i arheološka istraživanja u Egiptu u Asuanu. Kao istraživač-saradnik Instituta za egiptologiju i koptologiju, Univerziteta u Minsteru radio je na samostalnom post-doktorskom projektu „Lepi Kuš: Kozmetičke supstance i toaletni predmeti u Nubiji tokom egipatskog Novog carstva“ (2018-2019). Projekat je finansirala Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD) u okviru programa P.R.I.M.E (Postdoctoral Researches International Mobility Experience). Od jula 2019. zaposlen je kao istraživač saradnik na Austrijskom arheološkom institutu, Akademije nauka u Beču na projektu „Grad Kom Ombo u 3. milenijumu p.n.e.“. U okviru ovog projekta izučava keramiku 3. milenijuma p.n.e.

Objavio je dve monografije i preko 40 naučnih radova na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku.

 

0
0
0
s2sdefault

BILTEN - prijava

Prijavite se kako bismo Vas informisali o predstojećím muzejskim programima.

Kalendar događaja

Kalendar događaja

Časopis Muzeja

Dig(i)MAU

DIGI MAU baner

MAU preporučuje


MAU је član   Balkan Museum Network

Grb Beograda

Muzej afričke umetnosti je pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda – Sekretarijata za kulturu

Prijatelji Muzeja

Savski venac

Božidarac


Pristupna rampa