Facebook Instagram Twitter Academia YouTube SoundCloud RSS

Arhiva

 

PROMOCIJA KNJIGE „BURA“ EME SEZERA

Promocija knjige "Bura" u MAUČetvrtak, 14. decembar, 18 časova

Iako su delo i lik Eme Sezera odavno kanonizovani širom frankofonog sveta, neki od njegovih najbitnijih naslova čekali su do nedavno na prevode kod nas. Činjenici da se stvari jesu promenile u proteklih nekoliko godina, svedoči i prevod drame „Bura“, najznačajnijeg Sezerovog dramskog dela. Sezerov književni i politički doprinos antikolonijalnoj i globalnoj revitalizaciji afričkog identiteta, dobio je svoj snažan i zaoštren izraz u ovoj drami.

Ovaj klasik frankofonog teatra uzima Šekspirovu „Buru“ kao svoj dramski predložak, kako bi u taj značajni tekst evropske kulture upisao novu, dekolonijalnu viziju sveta. Zato u Sezerovoj verziji „Bure“ dramski sukob između Kalibana i Prospera više nije sukob necivilizovanog čudovišta sa mudrim evropskim vladarem, već borba ostrvskog domoroca protiv evropskog kolonizatora koji sve(t) podređuje sebi. Ovo je drama Kalibanove borbe za potvrdu sopstvene čovečnosti, negirane zarad uspostavljanja kolonijalnog poretka. Glasovi dekolonijalne borbe usložnjavaju se prisustvom još jednog roba, Arijela. Pesme slobode su mnoge, ali vodi li svaka do istinskog rušenja starog, kolonijalnog sveta? Kaliban veruje u svoju pesmu, ona je nova bura.

O knjizi će, pored istoričara dr Nemanje Radonjića, teoretičara književnosti i urednika izdanja dr Stevana Bradića i prevodioca Alekse Nikolića, govoriti i Seku Sidi Diavara, doktorand na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Ulaz slobodan.

Nakon promocije posetioci će moći da kupe primerak knjige „Bura“ u izdanju Prelom izdavaštva.

Više o drami „Bura“ možete saznati na sajtu Prelom izdavaštva.

Bura - naslovna strana

 


 

Prelom izdavaštvo

Prelom izdavaštvo je nevladino i neprofitno udruženje, osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti kulture i umetnosti, društvene teorije i društvenog aktivizma. Ciljevi Preloma su razvoj i unapređenje kulture i umetnosti, promocija i upoznavanje ljudi sa idejom alternativne kulture kroz organizovanje kulturnih i umetničkih programa i izdavanje elektronskih i štampanih publikacija i knjiga. Prelom pomaže čitalačkoj javnosti da pristupi aktuelnim prevodima, naučnoj i stručnoj literaturi, dokumentaciji, podacima i drugim informacijama u oblasti kulture i umetnosti. Potom, cilj udruženja je i unapređenje društvene teorije i prakse, naročito putem različitih oblika saradnje i umrežavanja sa drugim stranim i domaćim srodnim udruženjima i organizacijama. Konačno, udruženje se vodi uverenjem da su sve dosadašnje filozofije svet samo različito interpretirale, a ono smatra da ga takođe treba menjati.

Biografije učesnika

Aleksa Nikolić (1994, Smederevo), diplomirao Komparativnu književnost na Univerzitetu u Novom Sadu (2019), a dvostruku diplomu master studija u okviru programa Evopske književne kulture (2021) stekao na univerzitetima Haute-Alsace (Miluz, Francuska) i Alma Mater Studiorum (Bolonja, Italija). Master rad na temu književne artikulacije ideje crnaštva u delu Eme Sezera i Leopolda Sengora napisao je na francuskom i odbranio na italijanskom jeziku. Preveo je dramu Bura (Prelom, Novi Sad, 2023) martinikanskog frankofonog pesnika Eme Sezera. Književnu kritiku, prozu, eseje i prevode sa francuskog objavljivao je u domaćim i regionalnim časopisima i zbornicima. Jedan je od osnivača novosadskog Kluba studenata komparatistike i organizator međunarodne studentske konferencije Otherness in Literature and Arts (Novi Sad, 2018). Radi kao pomoćnik urednika u Izdavačkoj knjižarnici Zorana Stojanovića. Živi u Novom Sadu.

Stevan Bradić (1982, Novi Sad) je pesnik, prevodilac, književni kritičar i teoretičar. Završio je sudije komparativne književnosti u Novom Sadu i engleske književnosti u Stokholmu. Doktorirao je komparativnu književnost u Novom Sadu. Objavio je zbirke pesama Jastog (2021), Na zemlji (2017) i U kotlarnici (2013), kao i studije Nemi govor (2021), Nemogući zavičaj (2020) i Simulacija i gastronomija (2012). Priredio je antologiju savremene srpske poezije Logične pobune (2022) i Linije bekstva (2022). Poezija mu je prevođena na engleski, nemački i mađarski jezik. Dobitnik je Nagrade “Vasko Popa” (2022) i Knjige godine DKV (2022) za zbirku pesama Jastog. Docent je na Odseku za komparativnu književnost u Novom Sadu. Glavni je urednik časopisa Rizom, video platforme Mračna komora i manifestacije Književna mašina. U Prelom izdavaštvu je urednik za književna izdanja. Živi u Novom Sadu.

Nemanja Radonjić (1989, Kruševac) je docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje Savremenu istoriju Evrope, Imagologiju i Kolonijalizam i antikolonijalizam, i naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije. Osnovne, master i doktorske studije završio je u Beogradu, a usavršavao se u Berlinu. Učestvovao je u više međunarodnih projekata evropskih univerziteta Humbolt, Egzeter i Mejnut. Bio je predavač po pozivu na Fakultetu političkih nauka, Beograd, Filozofskom fakultetu, Pula, Programu Globalnih studija, Bolonja. Redovni je gostujući predavač na Seminaru za istoriju u Istraživačkoj stanici Petnica. Učestvovao je na preko trideset međunarodnih konferencija (Lajpcig, Berlin, Budimpešta, Beograd, Pula, Prag, Grac, Singapur, Pariz, Bolonja). Autor je više od dvadeset članaka, poglavlja i drugih radova u prestižnim domaćim i evropskim časopisima. Objavljivao je radove na srpskom, engleskom i francuskom jeziku.

Seku Sidi Diavara (Sekhou Sidi Diawara) diplomirao je antropologiju 2016. godine na Univerzitetu za književnost, jezike i humanističke nauke u Bamaku, na Fakultetu humanističkih i obrazovnih nauka u Maliju. U 2019. godini završio je master studije na Fakultetu političkih nauka (Univerzitet u Beogradu) sa temom „Izazovi i ograničenja mladih demokratija u Africi: slučaj Demokratske Republike Kongo“. Doktorske studije na istom fakultetu je upisao 2020. godine na smeru Međunarodni odnosi. Objavio je nekoliko radova u domaćim i u međunarodnim časopisima. Rad pod nazivom „Demokratska kriza u zapadnoj Africi u napetom geopolitičkom kontekstu: primer Malija, Burkine Faso i Nigera“ objavljen je nedavno u Revue International Donni. Diavara od 2022. godine radi kao prevodilac i kulturni medijator u Centru za integraciju mladih.

 

BILTEN - prijava

Prijavite se kako bismo Vas informisali o predstojećím muzejskim programima.

captcha 

Kalendar događaja

Kalendar događaja

Virtuelna tura

Digitalni otisak MAU

Dig(i)MAU

DIGI MAU baner

www.nesvrstani.rs

nesvrstani.rs

Audio-vodič

Audio-vodič

Časopis Muzeja

Kako radi MAU

O tome kako i šta (sve) radi MAU, pogledajte u sjajnom prilogu za BRAINZ TV - Naučnu televiziju (novembar 2019.). Govori deo MAU tima: Emilia Epštajn, Milica Josimov, Milica Naumov, Marija Miloš, Ana Knežević.


MAU је član   Balkan Museum Network