У традиционалној афричкој скулптури у дрвету одражава се култура сопственог оригиналног филозофског система. Она даје конкретне визуелне облике једном високоорганизованом систему мишљења, који има своју логику и складност. То је филозофија која природу бића као и света уопште схвата као процес, манифестацију снаге, покретне и променљиве енергије.
У религији земљорадничких народа западне Африке, као и у њиховој класичној скулптури, изузетно место имају фигуре предака.
Статуама које служе овом култу дају се свакодневни поклони и приносе жртве у храни и пићу. Оне имају своје одређене ликовне карактеристике – одликује их монументалност и животни интензитет, чак и кад су малих димензија. Став им је оријентисан на укоченост и равнотежу, фигуре имају израз мира и стабилности, који нису условљени тек материјалом или оштрицом длета или ножа. У јединству линија, површина и запремина које чине статуу огледа се стамена снага породице, рода, племена.
Неке фигуре служе у магијске сврхе, многе се употребљавају у нарочитим церемонијама и обредима у вези са ритуалом посебних култова и тајних друштава. Могу представљати магијску фигуру, врсту божанства, фетиш и друго, а уопште узев то су обредни кипови.