Бронзане скулптуре средњовековних уметника пониклих у народима западне Африке по својој виртуозности, техничкој савршености и достигнућима сведоче о богатој и разноврсној уметничкој традицији у том делу афричког континента. Почев од најстаријих досад откривених предмета ливених у бронзи помоћу компликоване технике изгубљеног воска из 9 века у месту Игбо-Укву у Нигерији, до чувене бенинске уметности, зачете крајем 15 века, и скулптура народа Камеруна, Буркине Фасо, Обале Слоноваче и других земаља, остаје неизбрисив утисак о делима високе уметничке вредности. Пронађени предмети говоре о томе да њихов настанак није био везан само за олтаре појединих култова (на пример, скулптуре петлова и овнова у Бенину), већ су били израђивани и без икакаве практичне, дидактичке или култне намене, дакле као чисто уметничко дело. И као што је био случај и другде у свету, најчешће су та дела у скупоценој бронзи припадала вишим друштвеним слојевима – краљевима и другим угледницима, повлашћеног материјалног и друштвеног положаја.
Скулптуре најчешће представљају различите животиње (као што су лав, леопард, певац, крокодил, антилопа, бик или птице) или људске фигуре са карактеристичним предметима као што су пушка, котарица, лула и други. Чувена је скулптура града Ифе (религиозни и рани политички центар Јоруба од 9. до 15. века) због реалистичких представа људских глава, од којих су многе рађене у природној величини.
