Facebook Instagram Twitter Academia YouTube SoundCloud RSS

Текућа изложба

 

Изложба

АНТИКОЛОНИЈАЛНИ МУЗЕЈ

8. сeптeмбaр – 31. дeцeмбaр 2022.

Aутoркa излoжбe: др Aнa Слaдojeвић

Излoжбу je oтвoрилa др Jeлeнa Вeсић, нeзaвиснa кустoскињa, критичaркa и тeoрeтичaркa умeтнoсти, прeдсeдницa Meђунaрoднoг удружeњa ликoвних критичaрa AICA - Сeкциja Србиja. 

 

Антиколонијални музејКонтекст и концепција изложбе

Тренутно је у фокусу бројних музеја у свету – а посебно оних који излажу афричку уметност – деколонизација музејског рада. Музеј афричке уметности – збирка Веде и др Здравка Печара, чији настанак је тесно спрегнут са идејама антиколонијализма и несврставања, током деценија свог деловања отварао је могућности и за другачије музејске репрезентације од стандардних поставки афричке уметности.

С тим на уму, ослањајући се на претходне добре праксе и бројне сарадње које је музеј од свог оснивања имао са кустосима, теоретичарима, уметницима и уметницама, ова изложба (као део ширег пројекта музејске реконцептуализације) поставља изазов антиколонијалног мишљења и деловања пред један музеј у настајању, истовремено обележавајући крај једне ере музејских репрезентација.

Концепција антиколонијалног музеја је заснована на историји самог Музеја афричке уметности, чији су иницијатори, Веда Загорац и Здравко Печар били активни судеоници у антиколонијалној борби, пре свега ту имајући у виду њихов ангажман у вези са Алжирским ратом за независност од француске колонијалне власти, који се водио од 1954. до 1962. године.

Међутим, изложба није пука историзација југословенског антиколонијализма, иако се њиме инспирише као почетном тачком. Ослањајући се на деловање МАУ током деценија његовог рада, као и на бројне теоријске и уметничке интервенције које су проблематизовале музеј као такав, изложбом се тежи исцртавању могућих модела музејског рада који би били засновани на антиколонијализму као својеврсном афективном наслеђу овог места.

 

Садржај изложбе

Изложба трасира нека од кључних питања репрезентације Африке и афричке уметности, у једном ширем културном оквиру од искључиво музејског. Почевши од картографских репрезентација Африке, до новинске штампе, чланака у часописима, фотографија, цртежа, музејских докумената, натписа, реченица и цитата, она описује различите регистре у којима се формирала слика о Африци и афричким уметностима, а који су посредно или директно утицали и на слику Африке коју сам МАУ представља.

Ослањајући се како на теоријски, тако и на уметнички рад који се бавио промишљањем овог конкретног музеја, али и других музеја који тематизују репрезентације Африке, три уметничка рада су такође укључена у поставку.

Уметница Ана Вујовић (Србија) излаже рад „Непознати афрички уметник“ (2019), у виду инсталације-триптиха, који реферише на брисање афричког ауторства у западњачким институцијама, и на неопходност препознавања корелације одређених стереотипа дугог трајања са савременим реалностима друштвених неједнакости.

Уметница Коштана Бановић (рођена у Сарајеву, са боравиштем у Утрехту, у Холандији) снимила је краткометражни филм о МАУ, под називом „Читајући музеологију“ (Reading Museology, 2017), којим се промишљају различити периоди трајања овог музеја, током којих је његова стална поставка остала непромењена, упућујући на то колико је сама институционална историја битна за репрезентацију.

Уметница Катарина Здјелар (рођена у Београду, са боравиштем у Ротердаму, у Холандији) учествује са радом „Према унутрашњости (Последњи дан сталне поставке)“ (“Into The Interior (Last day of the permanent exhibition)”, 2014), који је снимљен током демонтаже сталне поставке Музеја централне Африке у Белгији, и представља крај једне ере музејских репрезентација, чиме симболички отвара простор за нове моделе репрезентације.

Кустоскиња изложбе, ауторка концепта изложбе и каталога: др Ана Сладојевић, независна кустоскиња/теоретичарка уметности и медија

 


 

Пратећи програми и активности око изложбе Антиколонијални музеј

 

2, 9, 16. и 23. август 2022. у 11 часова

Радионице: Прeмa aнтикoлoниjaлнoм музejу

Као део изложбене методологије, током августа је организован циклус радионица под називом „Према антиколонијалном музеју“. Уз одличан одзив и активно учешће публике конституената, разматрана су питања деколонизације знања, музејских репрезентација афричке уметности, расе и расизма. Ова искуства биће преведена у домен промишљања и имагинације усмерене према томе како би један антиколонијални музеј требало да изгледа.

 


 

Недеља, 11. септембар 2022, у 11 часова

Прво ауторско вођење кроз изложбу са др Аном Сладојевић

 


 

Истраживачки час (суботом, oд октобрa дo дeцeмбрa)

У три циклуса Истраживачког часа, током октобра, новембра и децембра, кроз форму разговора биће представљена проблемска питања која су тренутно у фокусу истраживања која се директно или рубно тичу и овог Музеја.

Вишe инфoрмaциja: ускoрo!

 


 

Од 20. до 22. октобра 2022.

Међународна конференција „Антиколонијални музеј“

Обновљено инстересовање за теме несврставања и антиколонијализма, посебно у последњих десет година, део је потраге за алтернативним моделима бивања у свету. Оно је резултирало, међутим, често некритичким и суженим виђењем овог музеја као антиколонијалног, не узимајући у обзир истраживања у последњих осамнаест година која су већ исцртала оквире његових преузетих колонијалним и империјалних методологија и дискурса (поред постојећих антиколонијалних), као и режиме не/видљивости и нормализованог институционалног брисања одређених података, одлика, доприноса и судеоника. Антиколонијално, стога, као префикс завређује додатну теоретизацију, као и промене у самој музејској пракси – што су нека од питања која текући пројекат музејске реконцептуализације (чији је конференција један део), доводи у фокус.

Ослањајући се на Музеј афричке уметности – збирку Веде и др Здравка Печара у Београду, као на студију случаја, али и пример децентриране музејске праксе са слојевитом институционалном историјом, намеравамо да отворимо простор за теме које повезују музеје са реалностима екстрактивистичког капитализма, институционалног расизма, као и опстајуће империјалне парадигме производње знања, с нагласком на репрезентацију у култури, уметности, музејима и наслеђу.

Учесници конференције

Учесници конференције су реномирани међународни стручњаци у домену студија музеја, музејске репрезентације, афричке уметности, институционалне критике, деколонизације, као и музејске праксе посвећене антиколонијализму и антирасизму: Натали Бајер, Марк Теркесидис (Немачка), Вишитуа Џихарине (Намибија), Елизабет Асафо-Ађеј (Гана), Блесинг Би Азубике (Нигерија), Јелена Савић, Ана Вујовић, Јелена Весић (Србија), Паула Нашименто (Ангола), Катарина Здјелар, Коштана Бановић (Холандија), Дубравка Секулић (Србија/Велика Британија), и у научном и орагнизационом одбору конференције Бојана Пишкур (Словенија), Катарина Живановић, Ана Сладојевић, Емилиа Епштајн и Ана Кнежевић (Србија).

Теме

Конференција ће бити организована у виду три главна тематска панела:

I Бочне историје, антиколонијално и анти-расистичко курирање

II Уметност и производња знања: одучавање и поништавање

III Постколонијално и постсоцијалистичко: уметност, уметничка критика и теорија уметности

Четврти сегмент ће имати отворену форму и биће посвећен дискусији и евалуацији, као и представљању уметничких радова који су укључени у изложбу „Антиколонијални музеј“.

 

Календар догађаја

Kalendar događaja

Диг(и)МАУ

DIGI MAU baner

www.nesvrstani.rs

nesvrstani.rs

Дарујте МАУ

Аудио-водич

Аудио-водич

Издвајамо

Како ради МАУ

О томе како и шта (све) ради МАУ, погледајте у сјајном прилогу за BRAINZ TV - Научну телевизију (новембар 2019.). Говори део МАУ тима: Емилиа Епштајн, Милица Јосимов, Милица Наумов, Марија Милош, Ана Кнежевић.