МАУ

Facebook Instagram Twitter Academia YouTube SoundCloud RSS

Вести и догађаји

 

Тематска изложба

Здравко Печар │ (АУТО)ПОРТРЕТИ

Здравко Печар │ (АУТО)ПОРТРЕТИОтварање: субота, 25. мај 2024, у 13 часова

На отварању су говорили: проф. др Милан Ристовић и аутор изложбе доц. др Немања Радоњић

Уредници каталога и кустоси изложбе:
др Немања Радоњић, Емилиа Епштајн, Ана Кнежевић

 

Кустоска изјава

Изложбом „Здравко Печар – (АУТО)ПОРТРЕТИ” покушали смо да из неколико перспектива прикажемо калеидоскопску личност Здравка Печара, односно његов живот и све што је оставио за собом, у форми полиптиха: кроз историјске догађаје, дух времена, револуционарне године, дипломатске гестове, истраживачка и историјска дела, фотографска и штампана сведочанства, значајну документацију, те кроз различите, увек полетне акције с каткад амбивалентним резултатима и последицама.

Приступајући Здравку Печару с извесне временске дистанце, нарочито имајући у виду специфичности југословенског и несврстаног оквира унутар којег је он радио, нисмо се могли одупрети осећању да кроз процес рада на изложби говоримо о човеку који готово да је закорачио у свет фикције и постао лик из књиге – протагониста свог живота, али и о човеку од крви и меса који на неки начин и данас активно борави у пределима сећања. Видимо га као јаког субјекта вођеног политичким идејама времена, али никада беспоговорно. Његови критички ставови, антиколонијална размишљања и специфичан облик хуманизма, који су у датом времену природно били усмeрeни ка Африци, и данас одзвањају са страница записа, књига и репортажа које је објавио, у лецима које је сакупљао, као и у библиотеци коју је баштинио. Печарева снажна личност и неуморна знатижеља донекле су наметнули разматрања у својеврсном вакууму у односу на небројене судеонике из његовог приватног и ширег друштвеног живота. Њих има више и сви су они на различите начине и у различитим животним тренуцима сведочили и подржавали слободан проток његове невероватне енергије и ентузијазма.

Имали смо на уму стручне, научне, историјске, истраживачке и медијске начине на које је он, неуспешно као и сама Југославија, покушавао да организује и синтетизује знање о Африци, али и снажан потенцијал Музеја афричке уметности у Београду као институције чијим нам је оснивањем ту визију оставио у аманет. Истовремено, како смо подстакнути његовим животом и радом, понајпре истраживачким напорима, оствареним резултатима и оснивањем МАУ – јединствене нише у којој се данас, готово пола века касније, о Африци и Блиском истоку може говорити, размишљати и писати на много начина – чини нам се природним да одговоримо на овај позив уписан у саму генеалогију институције, односно, да не одустанемо од идеје за успостављањем својеврсног центра за Африку и Блиски исток који би као истраживачко језгро ојачао сарадњу између овог Музеја и Филозофског факултета Универзитета у Београду, на којем је и сам Здравко Печар дипломирао 1951. и докторирао 1964. године.

Другим речима, ову изложбу постављену 2024. године, поводом тридесет година од смрти Здравка Печара, разумемо као spiritus movens за (под)сећање на живот и рад оснивача МАУ. Уједно, ова је изложба и образовни медијум у савременом тренутку који у јавном простору истиче значај Здравка Печара као вишеструке личности: револуционара, партизана, (не)званичног амбасадора, историчара изван и у кабинету. За нас као кустоски тим, ова изложба представља и покретачку снагу и инспирацију на основу којих данас, на овом простору, можемо даље да радимо, истражујемо и размишљамо о афричким и блискоисточним темама, чиме проширујемо домете кустоских, истраживачких и излагачких пракси делајући истовремено у и изван музејских, изложбених и академских оквира.

Емилиа Епштајн, Ана Кнежевић и Немања Радоњић

 

БИЛТЕН - пријава

Пријавите се како бисмо Вас информисали о предстојећим музејским програмима.

captcha 

Календар догађаја

Kalendar događaja

Виртуелна тура

Дигитални отисак МАУ

Диг(и)МАУ

DIGI MAU baner

www.nesvrstani.rs

nesvrstani.rs

Аудио-водич

Аудио-водич

Дарујте МАУ

Гостујуће изложбе

putujuci mau cir

Часопис Музеја

МАУ препоручује

Privatna arhiva Džuverović

WSSSR

SIVision

Zavod Afriška Vas

Како ради МАУ

О томе како и шта (све) ради МАУ, погледајте у сјајном прилогу за BRAINZ TV - Научну телевизију (новембар 2019.). Говори део МАУ тима: Емилиа Епштајн, Милица Јосимов, Милица Наумов, Марија Милош, Ана Кнежевић.


МАУ је члан   Balkan Museum Network

Музеј афричке уметности је приступачан за све посетиоце

Музеј афричке уметности поседује приступне рампе за инвалидска колица, стазе водиље за лица са оштећењем вида, као и тактилне предмете са аудио-дескрипцијом и потписима на Брајевом писму.

Издвајамо

Часопис Музеја

Časopis Muzeja

Е-Публикације

E-publikacije

Архива