Здравко Печар │ (АУТО)ПОРТРЕТИ
25. мај - 29. септембар 2024.
Уредници каталога и кустоси изложбе:
др Немања Радоњић, Емилиа Епштајн, Ана Кнежевић и Лука Савчић
О изложби:
Изложба је отворена у суботу, 25. маја 2024, у 13 часова. На отварању су говорили: проф. др Милан Ристовић и аутор изложбе доц. др Немања Радоњић.
Кустоска изјава
Изложбом „Здравко Печар – (АУТО)ПОРТРЕТИ” покушали смо да из неколико перспектива прикажемо калеидоскопску личност Здравка Печара, односно његов живот и све што је оставио за собом, у форми полиптиха: кроз историјске догађаје, дух времена, револуционарне године, дипломатске гестове, истраживачка и историјска дела, фотографска и штампана сведочанства, значајну документацију, те кроз различите, увек полетне акције с каткад амбивалентним резултатима и последицама.
Приступајући Здравку Печару с извесне временске дистанце, нарочито имајући у виду специфичности југословенског и несврстаног оквира унутар којег је он радио, нисмо се могли одупрети осећању да кроз процес рада на изложби говоримо о човеку који готово да је закорачио у свет фикције и постао лик из књиге – протагониста свог живота, али и о човеку од крви и меса који на неки начин и данас активно борави у пределима сећања. Видимо га као јаког субјекта вођеног политичким идејама времена, али никада беспоговорно. Његови критички ставови, антиколонијална размишљања и специфичан облик хуманизма, који су у датом времену природно били усмeрeни ка Африци, и данас одзвањају са страница записа, књига и репортажа које је објавио, у лецима које је сакупљао, као и у библиотеци коју је баштинио.
Печарева снажна личност и неуморна знатижеља донекле су наметнули разматрања у својеврсном вакууму у односу на небројене судеонике из његовог приватног и ширег друштвеног живота. Њих има више и сви су они на различите начине и у различитим животним тренуцима сведочили и подржавали слободан проток његове невероватне енергије и ентузијазма.
Имали смо на уму стручне, научне, историјске, истраживачке и медијске начине на које је он, неуспешно као и сама Југославија, покушавао да организује и синтетизује знање о Африци, али и снажан потенцијал Музеја афричке уметности у Београду као институције чијим нам је оснивањем ту визију оставио у аманет. Истовремено, како смо подстакнути његовим животом и радом, понајпре истраживачким напорима, оствареним резултатима и оснивањем МАУ – јединствене нише у којој се данас, готово пола века касније, о Африци и Блиском истоку може говорити, размишљати и писати на много начина – чини нам се природним да одговоримо на овај позив уписан у саму генеалогију институције, односно, да не одустанемо од идеје за успостављањем својеврсног центра за Африку и Блиски исток који би као истраживачко језгро ојачао сарадњу између овог Музеја и Филозофског факултета Универзитета у Београду, на којем је и сам Здравко Печар дипломирао 1951. и докторирао 1964. године.
Другим речима, ову изложбу постављену 2024. године, поводом тридесет година од смрти Здравка Печара, разумемо као spiritus movens за (под)сећање на живот и рад оснивача МАУ. Уједно, ова је изложба и образовни медијум у савременом тренутку који у јавном простору истиче значај Здравка Печара као вишеструке личности: револуционара, партизана, (не)званичног амбасадора, историчара изван и у кабинету. За нас као кустоски тим, ова изложба представља и покретачку снагу и инспирацију на основу којих данас, на овом простору, можемо даље да радимо, истражујемо и размишљамо о афричким и блискоисточним темама, чиме проширујемо домете кустоских, истраживачких и излагачких пракси делајући истовремено у и изван музејских, изложбених и академских оквира.
Емилиа Епштајн, Ана Кнежевић, Немања Радоњић и Лука Савчић
