Arhiva

DANI EVROPSKE BAŠTINE U MAU

Čuvari nasleđa: kako ga oživeti, sačuvati, preoblikovati

Od 1. do 8. oktobra u više termina

*Ulaz je besplatan za sve događaje u okviru Dana evropske baštine

Kulturna baština afričkih zajednica čini sastavni deo savremenog evropskog kulturno-istorijskog nasleđa. Posebno mesto u tom kontekstu zauzima afrička zajednica u Beogradu, čija je prisutnost danas dinamična i rastuća, sa značajnim doprinosom kulturnom životu grada, a posebno programima i aktivnostima u Muzeju afričke umetnosti.

U okviru Dana evropske baštine, propitivaće se teme koje oživljavaju, čuvaju i transformišu: lokalne inicijative koje se bave preoblikovanjem ambalažnog otpada u nove i korisne proizvode; veza usmene tradicije i savremenih identiteta u Maliju i Keniji; transformacija afričkih umetničkih tradicija u savremenoj praksi afričkih umetnika; kao i projekcija filma „Vreme leoparda”, značajnog ostvarenja jugoslovenske kinematografije.

Kroz različite perspektive, program će otvoriti pitanja o tome kako se kulturno nasleđe prenosi, reinterpretira i preoblikuje, na koji način i u kojim kulturnim nišama „živi”, ali i postaviti pitanje o mestu afričkih kultura i zajednica u oblikovanju savremenog evropskog kulturnog prostora. Pozivamo publiku da se aktivno uključi u program, učestvuje u predavanjima i razgovorima i svojim pitanjima i komentarima doprinese zajedničkom promišljanju ovih tema.

Četvrtak, 1. oktobar 2026, u 18 časova

Razgovor: „Reci: AkciJA”

U razgovoru učestvuju:

Anica Spasov, predsednica udruženja za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“
Milja Vuković, osnivačica regionalne ekološke platforme „Plavo i zeleno”
Zoran Martinov, predsednik Udruženja „Čep za hendikep"
Gorana Angebrant, koordinator akcije „Ne bacaj staklo, skupljaj za…”, Zbor Bežanijska kosa
Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka Teatar Festa
Olga Zorina, osnivačica projekta „Fabriqa.rs”

Razgovor osmislila i moderira Ivana Vojt, viša kustoskinja

*Program je na srpskom jeziku.

Kao završni prateći program izložbe „Reci: Art – Otpad kao resurs”, biće organizovan razgovor posvećen zaštiti životne sredine i odgovornom odnosu prema otpadu.

Predstaviće se lokalne inicijative pojedinaca i udruženja koje se bave ambalažnim otpadom i njegovom transformacijom u nove, korisne proizvode. Njihovi primeri pokazuju da inovativnost i posvećenost mogu doprineti smanjenju otpada i podstaći održive prakse u svakodnevnom životu.

Razgovor će otvoriti pitanja o tome kako svako od nas može da napravi prvi korak ka održivijem načinu života, kako da podrži postojeće inicijative ili da sam pokrene aktivnosti u svojoj zajednici.

Cilj je da se podstakne razmena ideja, osnaži zajedničko delovanje i pokaže da i najmanje akcije mogu imati značajan uticaj na očuvanje životne sredine.

Petak, 2. oktobar 2026, u 18 časova

Predavanje: „Reinterpretacija tradicije: od Negritude do savremene afričke umetnosti”

Predavačica: prof. dr Agnješka Klučevska-Vojčik

*Program je na engleskom jeziku.

Predavanje je posvećeno razvoju ideje negritude, sa posebnim osvrtom na Emea Sezera i Leopolda Sedara Sengora kao i na njen širi kulturni i institucionalni kontekst. Kroz predavanje biće razmotreno pitanje na koji su način ideje pokreta Negritude uticale na razumevanje afričke kulture i umetnosti, kao i kako se afričke umetničke tradicije reinterpretiraju u kontekstu savremene umetnosti.

U drugom delu predavanja biće predstavljeni radovi značajnih afričkih umetnika koji savremene umetničke pristupe povezuju sa različitim aspektima tradicije i kulturnog nasleđa. Kroz dela umetnika kao što su Malik Sidibe, Sejdou Kejta, Šeri Samba, Moké, Romiald Azume, El Anatsui i Samjuel Foso, biće razmotreno na koje načine se tradicija iznova promišlja, transformiše i dobija nova značenja u savremenoj umetničkoj praksi.

Predavanje će ponuditi uvid u složene odnose između kulturnog nasleđa, identiteta, modernosti i savremene afričke umetnosti, kao i u načine na koje umetnici svojim praksama učestvuju u preispitivanju i oblikovanju novih predstava o afričkoj kulturi i njenom nasleđu.

Agnješka Klučevska-Vojčik studirala je muzeologiju na školi „Ekol di Luvr” (École du Louvre), a doktorirala je istoriju umetnosti na Univerzitetu Pariz 1 Panteon-Sorbona. Do 2014. godine radila je kao vanredni profesor na Katedri za istoriju umetnosti i kulture Univerziteta „Nikola Kopernik” u Torunju.

Njena istraživačka interesovanja obuhvataju interkulturalne transfere i veze, sa posebnim fokusom na japonizam, orijentalizam i poljsko-francuske odnose, kao i na istoriju muzeja i sakupljanja umetničkih dela, te kritiku savremene francuske i afričke umetnosti. Ona je istraživač i potpredsednica Poljskog instituta za studije svetske umetnosti u Varšavi.

Gostovanje se realizuje uz podršku Poljskog instituta u Beogradu.

Utorak, 6. oktobar 2026, u 18 časova

Razgovor i pripovedanje: „Pre knjige – umetnost pripovedanja i očuvanje kenijskog nasleđa”

Predavač: Raul Kiago, student medicine Univerziteta u Beogradu

*Program je na engleskom jeziku.

Kako su se istorija, znanje, vrednosti i identitet prenosili pre nego što su bili zapisani?

Predavanje Raula Kiaga baviće se bogatom tradicijom usmenog nasleđa u Keniji i ulogom pripovedanja, narodnih priča, pesama, poslovica i drugih oblika usmene tradicije u očuvanju kulturnog pamćenja kenijskih zajednica.

Osvrćući se na tradicionalne oblike prenošenja znanja, predavanje će otvoriti i pitanje njihovog mesta u savremenom društvu i načina na koje se ove tradicije danas menjaju, prilagođavaju i nastavljaju da žive.

Predavanje će biti završeno živim izvođenjem jedne tradicionalne kenijske priče, čime će publika imati priliku ne samo da čuje umetnost pripovedanja već i da je doživi kroz samu pripovedačku tradiciju i izgovorenu reč.

Raul Kiago je kenijski student medicine na Univerzitetu u Beogradu sa posebnim interesovanjem za afrički identitet, kulturu i nasleđe. Kao Kenijac koji živi u Srbiji, strastveno istražuje kako se afrički identiteti čuvaju, izražavaju i razumeju u različitim kulturnim sredinama.

Sreda, 7. oktobar 2026, u 18 časova

Predavanje: „Govor, političke strukture i usmena tradicija u društvu Mandinka: otpor i transformacija društvene institucije u Maliju”

Predavač: Seku Sidi Diavara, doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu

*Program je na srpskom jeziku

Predavanje „Govor, političke strukture i usmena tradicija u društvu Mandinka: otpor i transformacija društvene institucije u Maliju”, biće posvećeno ulozi đelija – čuvara kolektivnog pamćenja, majstora govora i posrednika u društvenim odnosima u tradicionalnom i savremenom društvu Mandinka.

U društvu koje se istorijski oslanja na usmenu tradiciju, govor nije samo sredstvo komunikacije, već važan oblik društvenog i političkog delovanja. Predavanje će se baviti tradicionalnim ulogama đelija i promenama njihovog statusa pod uticajem modernizacije, nastanka savremene države i transformacije tradicionalnih oblika političke i društvene organizacije.

Iako su mnoge funkcije tradicionalnih autoriteta danas preuzele savremene političke, pravosudne i administrativne institucije, đeli i dalje ima značajnu ulogu u očuvanju kulturnih vrednosti, povezivanju zajednice, posredovanju i rešavanju sukoba.

Predavanje će ukazati na sposobnost institucije đelija da se prilagodi savremenim društveno-političkim okolnostima, istovremeno zadržavajući svoju simboličku i kulturnu važnost.

Seku Sidi Diavara je doktorand (istraživačka faza) na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, specijalizovan za međunarodne i evropske studije. Diplomirao je antropologiju u Maliju, a za nastavak visokog obrazovanja dobio je stipendiju Republike Srbije, koju mu je dodelila Vlada Malija. Nakon odbrane master teze pod nazivom „Izazovi i ograničenja mladih demokratija u Africi: slučaj Demokratske Republike Kongo”, upisao je doktorske studije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, sa usmerenjem na međunarodne odnose. Njegova doktorska teza bavi se temom „Religija i demokratija u zemljama Sahela: Mali, Niger i Senegal iz komparativne perspektive”. Autor je nekoliko članaka objavljenih u različitim akademskim časopisima, uključujući međunarodni časopis Doni iz 2025. godine, a od maja 2022. godine radi kao prevodilac, kulturni medijator i socijalni radnik u Centru za integraciju mladih u Beogradu.

Četvrtak, 8. oktobar 2026, u 18 časova

Projekcija filma „Vreme leoparda” Zdravka Velimirovića, 1985, 1h 35min

*Film je titlovan na srpski jezik.

**Pre početka filma biće pušten kratak intervju sa Zdravkom Velimirovićem (4:43 minuta)

Film „Vreme leoparda” predstavlja međunarodnu kinematografsku saradnju SFR Jugoslavije i Mozambika, u produkciji Avala Filma, CFS Košutnjak i Nacionalnog instituta za kinematografiju Mozambika.

Ovaj dugometražni igrani film je ujedno i prvo kinematografsko ostvarenje Mozambika. Premijerno je prikazan 1985. godine u Maputu, povodom obeležavanja deset godina od sticanja nezavisnosti Mozambika.

O društveno-političkom značaju ovog filma, svedoči izjava prvog predsednika Mozambika, Samora Mašela, tokom održane premijere filma: „Vi – Zdravko Velimirović i Jugoslavija – ste učinili za nas više nego bataljon vojske.”

Zdravko Velimirović (1930-2005), reditelj, scenarista, publicista, akademik, bio je redovni profesor filmske režije i dekan Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (1976-1996). Završio je Akademiju za pozorište, film, radio i TV u Beogradu, dalje se usavršavao u Parizu na poznatoj akademiji IDHEC. Režirao je igrane, dokumentarne, televizijske serije, pozorišne predstave i radio drame. Autor je osam igranih filmova u zemlji i inostranstvu i preko pedeset dokumentarnih filmova. Dobio je veliki broj nagrada i priznanja, i njegovi filmovi su predstavljali jugoslovensku kinematografiju na mnogim internacionalnim filmskim festivalima (Kan, Venecija, San Sebastijan, Rio…). Bio je član žirija domaćih i međunarodnih festivala.