Otvaranje izložbe
PREFABRIKACIJA SOLIDARNOSTI: IMS-ŽEŽELJ IZMEĐU JUGOSLAVIJE, KUBE I ANGOLE
Petak, 16. maj 2025. u 18 č
Prvo javno vođenje kroz izložbu je u nedelju, 18. maja, u 11 časova, kada će o izložbi i konceptu govoriti Vesna Pavlović.
Sedamdesetih godina dvadesetog veka, Jugoslaviju, Kubu i Angolu povezivala je neuobičajena razmena prefabrikovane građevinske tehnologije. Kao članice Pokreta nesvrstanih, te tri države tražile su sopstveni put razvoja izvan hladnoratovske polarizacije, u čemu je materijalnu ulogu odigrao i sistem IMS-Žeželj. U pitanju je bila sofisticirana skeletna konstrukcija od betonskih stubova i tavaničnih ploča, povezanih čeličnim kablovima, koju je 1957. godine patentirao inženjer Branko Žeželj u beogradskom Institutu IMS.
Istorija beleži da se prefabrikovana gradnja pojavila kao izrazito kolonijalna tehnologija. Među najranije primere spadaju prenosive kolonijalne kuće koje su se iz Engleske slale u Australiju, prefabrikovane gvozdene zgrade koje su se tokom Zlatne groznice izvozile u Kaliforniju, kao i trgovačke postaje transportovane u Zapadnu Afriku. Prefabrikovana tehnologija tako je olakšavala imperijalno širenje brzim naseljavanjem udaljenih teritorija pod evropskom kontrolom. Kristalna palata, sagrađena za Svetsku izložbu u Londonu 1851. godine, predstavljala je vrhunac rane industrijalizovane gradnje, a njene standardizovane komponente mogle su se složiti u beskonačan broj konfiguracija.
Razmena tehnologije IMS-Žeželj između Jugoslavije, Kube i Angole reorganizovala je ovu kolonijalnu „geometriju moći“. Umesto da se slede uobičajeni jednosmerni tokovi od imperijalnih centara ka periferijama, takvom razmenom nastao je jedan višestruko isprepletani trougao tehnološke solidarnosti kroz koji se tehnologija prilagođavala lokalnim uslovima i potrebama, postajući zajednički proizvod. Time je tehnologija kolonijalnog porekla transformisana u sredstvo postkolonijalnog razvoja.
Tokom 2023. i 2024. godine istraživački tim je posetio Kubu i Angolu da bi dokumentovao zgrade nastale opisanom tehnološkom razmenom i razgovarao s njenim učesnicima. Kroz fotografije, arhivski materijal i video-intervjue s arhitektama i inženjerima iz sve tri zemlje, ova izložba istražuje kako je „trougaona solidarnost“ stvorila trajne veze između kontinenata. Iako je ambiciozna vizija alternativnog svetskog poretka na kraju posrnula devedesetih godina, betonske građevine koje je ona omogućila i dalje opstaju. U njima i danas žive hiljade porodica, što predstavlja svedočanstvo trenutka kada je tehnološka razmena poslužila oslobođenju, a ne dominaciji.
Istraživački i kustoski tim želeo bi da izrazi svoju iskrenu zahvalnost svima onima koji su doprineli uspešnoj realizaciji terenskog istraživanja, kao i izložbe i pratećeg kataloga. Projekat je dobio velikodušnu podršku iz sledećih izvora:
Centar za latinoameričke, karipske i latineks studije, Univerzitet Vanderbilt; Komitet za podršku fakultetskim stipendijama (CSFS), Odeljenje za istoriju umetnosti, Grinel koledž; Kurb centar za umetnost, preduzetništvo i javnu politiku, Univerzitet Vanderbilt; „Dejvid Lingl“ fakultetska stipendija za arhitekturu, Odeljenje za arhitekturu, Državni univerzitet Ajove; Odeljenje za istoriju umetnosti i arhitekture, Univerzitet Vanderbilt; Koledž umetnosti i nauke Univerziteta Vanderbilt; Fond za putovanja za globalni angažman Univerziteta Vanderbilt; Ministarstvo kulture Republike Srbije; Ambasada Republike Srbije u Angoli; Ambasada Republike Kube; Ambasada Republike Angole; Institut IMS; Jugoslovenska Kinoteka.
Izložba će biti postavljena u MAU do septembra 2025. godine.
Kustosko-autorski tim: Vladimir Kulić, Vesna Pavlović, Jelica Jovanović, Fredo Rivera, Ana Knežević, Emilia Epštajn
Dizajn i grafičko rešenje: Antun Sevšek i Damir Gamulin
Tehnička realizacija: Ivan Vukdragović
