Facebook Instagram Twitter Academia YouTube SoundCloud RSS

Arhiva

 

Prateći program uz izložbu „Pod lupom“

Sreda, 9. oktobar, od 12:00 do 17:30

Jednodnevni specijalizovani kurs:

ŽIVOTINJE U STAROM EGIPTU: TELA, TEKSTOVI I PREDSTAVE

Apis bik, amulet (Pozni period).
Visina: 3,44 cm; širina: 2,58 cm.
Egipatska zbirka, Gradski muzej
Vršac, Aeg. 54

Amulet božanskog bika Apisa,
jedan od najvažnijih životinja
starog Egipta, na ovom primeru
predstavljen u stojećem stavu
u svetilištu.

Predavači: Nenad Marković, Milan Marković, dr Uroš Matić

Za sve one koji nemaju vremena da se posvete višemesečnom izučavanju različitih aspekata egipatske istorije i kulture, preporučujemo jednodnevni specijalizovani kurs koji će kroz tri predavanja (i radionice koje se održavaju na tematskoj postavci „Pod lupom: staroegipatske zbirke u muzejima u Srbiji“) približiti temu životinja u starom Egiptu.

Tri predavanja koja se održavaju u okviru jednodnevnog kursa „Životinje u starom Egiptu: tela, tekstovi i predstave“, uvešće vas u svet životinja u starom Egiptu, od manifestacija božanstava na zemlji do mumifikovanih tela u grobnicama pa potom u vitrinama svetskih muzeja; od žitelja stranih pejzaža do ratnog plena ili danka predstavljenog na egipatskom dvoru; od simbola slabosti do simbola moći.

Cilj predavanja koje vode stručnjaci iz oblasti egiptologije i arheologije jeste da se, koristeći se različitim dostupnim izvorima i metodoma, ukaže na važnost proučavanja životinja u starom Egiptu, kao i na njihove različite uloge i uticaje na društvo.

Kurs se sastoji iz tri predavanja koja traju po 45 minuta. Nakon svakog predavanja, odvaja se 15-20 minuta za pitanja i diskusiju, nakon čega sledi kratka pauza. Između predavanja biće održane i kraće radionice/razgovori u okviru postavke „Pod lupom“, koje moderiraju predavači, oko tema svojih predavanja.

Predavanja se održavaju na prvom spratu u sali za edukativne programe.

Predavači su prilagodili kurs najširem krugu javnosti, tako da vas bodrimo da se prijavite!

Zbog ograničenog prostora vas molimo da se unapred prijavite putem imejl adrese: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 


 

Struktura kursa:

 

11:45
Okupljanje kod ulaza u Muzej

 

12:00-13:05
Predavanje 1: KRALJ SVIH SVETIH ŽIVOTINJA: Memfiski božanski Apis bik kao arhetip egipatskog životinjskog kulta

Predavač: Nenad Marković, Češki institut za egiptologiju

Memfiski božanski Apis bikovi imaju dugu istoriju. Prvobitno procesijske životinje korišćene u različitim kraljevskim ritualima tokom ranodinastičkog perioda (oko 3050-2686 p.n.e.) i Starog carstva (oko 2686-2181 p.n.e.), Apis bikovi su tokom Novog carstva (oko 1550-1070 p.n.e.) poštovani kao zemaljske manifestacije Ptaha, vrhovnog boga Memfisa i jednog od najvažnijih bogova Egipta. Dodatne promene su se dogodile tokom prvom milenijuma p.n.e. i tokom rimskog perioda (30 p.n.e. – 395 n.e.), koje su vodile do sumraka i nestanka Apis bikova u periodu od druge polovine trećeg do ranog četvrtog veka n.e., uz jedan neuspešan pokušaj obnavljanja 362. godine n.e. Uopšteno govoreći, sve dokle god su postojali, i živi i preminuli Apis bikovi su ostajali usko vezani za kraljevski domen i ideologiju egipatske kraljevske vlasti. Ime njihovog doma, hramovnog kompleksa boga Ptaha (doslovno, „kuća ka-duše boga Ptaha“), postalo je ne samo jedno od naziva za naselje koje je okruživalo svetilište, već je uticalo i na formiranje grčkog imena za celu zemlju (Aigyptos). Uz to, sam Apis je služio kao simbol Egipta za starogrčke i rimske pisce, naročito kad su opisivali inostrana osvajanja doline Nila.

Tokom ptolemejskog perioda (323-30 p.n.e.), Apis bik je bio poznat kao „kralj svih svetih životinja“, oznaka koja je vrlo verovatno uticala na grčko-rimske ideje o staroegipatskom običaju poštovanja životinja. Zaista, Apis je bio još jedna zoomorfna personifikacija egipatskog kralja, uz boga-sokola Horusa, koji je vladao svojim ljudskim podanicima. Kao posledica, Apis je vladao svojim životinjskim carstvom i u tom kontekstu je bio drugačiji od ostalih svetih životinja. Ovo može da bude i objašnjenje zašto svako značajnije sačuvano delo grčko-rimskih pisaca sadrži poglavlje o Apis bikovima. Širenje životinjskih kultova je počelo tokom Poznog perioda (664-332 p.n.e.) i nastavilo se duboko u rimski period. Apsolutni društveno-politički značaj Apis bikova tokom istog perioda je neosporan i mogao bi imati veze sa iznenadnim njemu savremenim širenjem životinjskih kultova. Predavanje ima za cilj pregled razvoja religijskih i društveno-političkih ideja vezanih za Apis bikove u njihovom istorijskom kontekstu.

 

13:05-13:30
PAUZA

 

13:30-14:35
Predavanje 2: BOŽANSKA BIĆA MEĐU NAMA? Mumifikacija životinja u kasnom ptolemejskom i ranom rimskom periodu u Gornjem Egiptu: Novi pristup istraživanja uz pomoć korišćenja naprednih hemijskih analiza

Predavač: Milan Marković, Univerzitet u Avinjonu

Iako je proučavanje životinjskih mumija eskaliralo tokom poslednjih nekoliko decenija u smislu rekonstrukcije procesa mumifikacije, još uvek je veliki deo ove ritualne prakse nepoznat. Razlog leži u činjenici da su životinjskih mumija do određenog vremena bile manje cenjene u arheološkom smislu za razliku od ljudskih mumija, i kao posledica toga korišćene su kao balast za brodove, đubrivo, gorivo i kao medicinski lekovi u obliku praha. Veliki broj životinjskih mumija preživeo je i sada služi naučnicima kao dodatni izvor informacija o ritualnim, kulturnim, političkim i ekonomskim praksama društava Starog Egipta.

Stoga ovo predavanje ima za cilj da akademskoj i domaćoj javnosti predstavi kako je uz pomoć analitičkih metoda iz prirodnih nauka, pre svega hemije i biologije, arheološka disciplina u mogućnosti da ovu ritualnu praksu sagleda u detaljnijem kontekstu i pruži odgovore na pitanja koja se ne mogu rešiti tradicionalnom arheološkom metodologijom.

Artefakti o kojima će biti reči u ovom predavanju deo su Egiptološke zbirke „Museum of Confluences“ u Lionu i korišćeni su za hemijsku karakterizaciju organske materije u balzamima i tekstilu koji se koristio za mumificiranje životinja u kasnom ptolemejskom i ranom rimskom periodu u Gornjem Egiptu.

 

14:35-15:00
PAUZA

 

15:00-16:05
Predavanje 3: O LJUDIMA I ZVERIMA: Rat, nasilje i životinje u Egiptu tokom Novog carstva (oko 1550-1070 p.n.e)

Predavač: dr Uroš Matić, Austrijski arheološki institut, Austrijska akademija nauka

Dobro je poznato da ratovi ne utiču samo na ljude već i da mogu značajno promeniti pejzaže i uticati na njihove druge žitelje, naime biljke i životinje. Ovo je slučaj i u Egiptu tokom Novog carstva (oko 1550-1070 p.n.e), kada su brojne vojne kampanje faraona protiv gradova-država i kraljevstava Sirije-Palestine i nubijskog kraljevstva Kuš, značajno uticale na lokalne pejzaže i njihove žitelje. U ovom predavanju baviću se životinjama u kontekstu rata i nasilja u starom Egiptu, sa posebnim fokusom na Novo carstvo. Bogati pisani i likovni izvori informišu nas o lovu faraona u opsednutim ili pokorenim zemljama. U isto vreme sam rat je bio koncipiran kao lov u staroegipatskom dekorumu, tako da se o neprijateljima često govori kao o različitim divljim životinjama i plenu egipatskog kralja i njegove vojske. Rat koncipiran kao lov je dehumanizovao neprijatelje. Istovremeno, faraon i njegova vojska su posvedočeni kao predatori u pisanim izvorima. Ovo je formiralo asimetrične odnose moći u dekorumu. Takođe, kao što su ljudi uzimani u zarobljeništvo, tako su i životinje pokorenih zemalja redovno uzimane kao ratni plen ili su dostavljane Egiptu kao danak.

 

16:05-16:30
PAUZA

 

16:30-17:30
Radionica/razgovor za predavačima na postavci „Pod lupom: staroegipatske zbirke u muzejima u Srbiji“ (Mala sala MAU)

 


 

O predavačima:

Nenad MarkovićNenad Marković (r. 1986, Beograd), završio je osnovne i master studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (2014), a trenutno privodi kraju doktorske studije na Češkom institutu za egiptologiju Karlovog Univerziteta u Pragu. Doktorska disertacija se bavi svešteničkim porodicama i njihovim međusobnim vezama u Memfisu (570-486. pre n.e.).

Dobitnik je nagrada fonda za postdiplomce u egiptologiji Austrijske akademije nauka u Beču (2015, 2018) i fondacije Robert Anderson u Londonu (2017). Bio je deo arheološkog tima Češkog instituta za egiptologiju u Abusiru (2017), a sproveo je istraživanja u brojnim muzejima, arhivama i bibliotekama širom Evrope i u Egiptu. U toku je njegov samostalni projekat koji se bavi ženama nekraljevskog porekla u Donjem Egiptu (664-332 pre n.e.).

Objavio je više naučnih radova u vodećim časopisima od nacionalnog i međunarodnog značaja, međunarodnim tematskim zbornicima i zbornicima međunarodnih naučnih skupova. Jedan je od autora izložbe „Pod lupom: staroegipatske zbirke u muzejima u Srbiji“ (MAU, 2019) i saradnik Muzeja na kursu: „Uvod u egiptologiju“.

 

Milan MarkovićMilan Marković (r. 1989, Zemun), nakon završenih osnovnih studija na odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2014. godine upisuje master studije iz arheometrije u Portugaliji na Univerzitetu u Evori gde je 2016. godine uspešno odbranio svoj master rad iz oblasti Islamske arheologije.

Nakon toga u periodu od 2017-2018. godine radi u Istraživačkoj Stanici Petnica kao ko-rukovodilac seminara arheologije gde je aktivno učestvovao u organizovanju seminara za srednjoškolce.

Kao nosilac stipendije Marija Sklodovska-Kiri fondancije od oktobra 2018. godine započinje svoje doktorske studije u Francuskoj na Univerzitetu u Avinjonu gde se bavi istraživanjem procesa mumifikacija životinja u Egiptu u kasno ptolemejskom i rano rimskom periodu.

 

Uroš MatićUroš Matić (r. 1987, Beograd), završio je osnovne i master studije arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (2011), a doktorirao je na Institutu za egiptologiju i koptologiju, Vestfalijskog-Vilhelmovog Univerziteta u Minsteru, Nemačka (2017).

Dobitnik je nagrade Narodnog muzeja u Beogradu za najbolji završni rad (2011), bečkog fonda za postdiplomce u egiptologiji (2017) i Philippika nagrade izdavače kuće Harrassowitz za najbolji interdisciplinarni doktorat u oblasti istorijskih disciplina odbranjen na nemačkom univerzitetu (2018). Nosilac je stipendije Dositeja Ministarstva omladine i sporta republike Srbije i stipendije Delta fondacije (2012-2017).

Radi na arheološkom iskopavanjima Austrijskog arheološkog instituta na lokalitetetima Tel el-Daba (od 2012.) i Kom Ombo (od 2017.), a od 2013. godine na zaštitnim arheološkim iskopavanjima Švajcarskog instituta za arhitektonska i arheološka istraživanja u Egiptu u Asuanu. Kao istraživač-saradnik Instituta za egiptologiju i koptologiju, Univerziteta u Minsteru radio je na samostalnom post-doktorskom projektu „Lepi Kuš: Kozmetičke supstance i toaletni predmeti u Nubiji tokom egipatskog Novog carstva“ (2018-2019). Projekat je finansirala Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD) u okviru programa P.R.I.M.E (Postdoctoral Researches International Mobility Experience). Od jula 2019. zaposlen je kao istraživač saradnik na Austrijskom arheološkom institutu, Akademije nauka u Beču na projektu „Grad Kom Ombo u 3. milenijumu p.n.e.“. U okviru ovog projekta izučava keramiku 3. milenijuma p.n.e.

Objavio je dve monografije i preko 40 naučnih radova na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku.

 

0
0
0
s2sdefault

BILTEN - prijava

Prijavite se kako bismo Vas informisali o predstojećím muzejskim programima.

Kalendar događaja

Kalendar događaja

Časopis Muzeja

Dig(i)MAU

DIGI MAU baner


MAU је član   Balkan Museum Network