 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Muzej je otvoren za individualnu posetu svakoga dana (7 dana u nedelji) od 10 do 18 časova.
Za sva pitanja i informacije stojimo vam na raspolaganju na broju telefona: 011/2651-654 ili mejlu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
Saradnja MAU i Muzeja u Prijepolju
Lovačka kapa. Bamana, Mali
(Foto: Vladimir Popović)
Izložba „Kultura lova – donso u tradiciji Bamana” predstavlja organizaciju, etiku, verovanja i poseban status lovaca u društvu na osnovu izbora predmeta koje su sakupili dr Zdravko Pečar i Veda Zagorac u Maliju i drugim zemljama zapadne Afrike tokom šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka. Zbirka lovačkih predmeta Zdravka Pečara predstavlja posebnu celinu u okvirima kolekcije Muzeja afričke umetnosti u Beogradu.
Na izložbi su predstavljeni lovački trofeji, oružje i nošnja koji su deo lovačke zbirke Zdravka Pečara.
Donso je tradicionalni naziv – socijalni status vrsnog lovca u kulturi naroda Bamana iz Malija. Neke od odlika donsoa su da pojedinac poseduje veliko znanje o prirodi koja ga okružuje, njenoj flori i fauni, ali i izuzetnu izdržljivost, hrabrost i veštinu u lovu.
Izložba Kultura lova – donso u tradiciji Bamana biće otvorena u Muzeju u Prijepolju u četvrtak, 1. jna 2023. godine, u 18 časova, a trajaće do 30. juna 2023.
Jedno malo drugačije predstavljanje knjige „Ivana Ivković Facing Morocco“Sreda, 7. jun, u 19 časova, Muzej afričke umetnosti - zbirka Vede i dr Zdravka Pečara
Knjiga Ivana Ivković facing Morocco izdata je u saradnji izdavačke kuće dsbooks iz Bazela i Kulturnog centra Beograda. Knjigu je priredila autorka i urednica edicije Facing Dragana Radivojević.
Umetnička praksa Ivane Ivković razvijala se na putovanjima i unutar rezidencijalnih programa širom sveta. Po rečima kustosa Miće Karića, obiman privatni arhivski materijal sakupljan godinama u vidu fotografija, dnevnika, proznih i poetskih beležaka i memorabilija, poslužio je kao polazišna tačka za koncept edicije Facing, čiji naziv sugeriše složene procese suočavanja i uodnošavanja sa nepoznatim i novim sredinama. Knjiga Ivana Ivković facing Morocco, kao prva u ediciji jeste on the road knjiga koja se više gleda nego čita, a najviše oseća, primetila je istoričarka umetnosti Jelena Spaić.
Pozivamo vas da nam se pridružite tokom jednog malo drugačijeg, multimedijalnog predstavljanja ove bioskopske knjige unutar stalne postavke MAU, koja je takođe prisutna u knjizi, zahvaljujući instalaciji HEAVEN #14 i performansu Nezaštićeni kolekcionar iz 2019. godine. Očekuje vas performativno čitanje zapisa iz knjige između muzejskih predmeta, projekcija fotografija i crteža, vreme za razgovor o sadržajima ove provokativne i zavodljive knjige o Maroku u jedinstvenom muzejskom ambijentu.
Knjiga je dvojezična - na srpskom i engleskom jeziku, a promocija knjige će se odvijati i na engleskom jeziku. Ulaz slobodan
Saradnja MAU i Zavičajnog muzeja Homolja
16.5 – 16.6.2023. ŽagubicaU okviru manifestacije „Muzeji za 10“, Muzej afričke umetnosti gostuje u Zavičajnom muzeju Homolja u Žagubici sa izložbom „Duhovi Afrike – ritualna zapadnoafrička umetnost“, koja je premijerno prikazana u Skoplju 2018. godine, a potom i u matičnom muzejskom prostoru u Beogradu. Izložba osvetljava svet afričkih rituala i verovanja u sklopu tradicionalne animističke prakse, koju u savremenom dobu upražnjava oko 10 posto stanovništva Afrike.
Izložba je tematski grupisana prema karakteru duhovnih predstava i nameni predmeta vezanih za sfere ljudske aktivnosti, koje su od ključne važnosti za pojedinca i zajednicu. Glavnu preokupaciju podsaharskih sedelačkih zajednica čine plodnost i fizički produžetak zajednice, izobilje hrane i poljoprivrednih useva, zaštita od bolesti i opasnosti iz prirode, uspostavljanje/očuvanje društvenog poretka, prenošenje mitskih i duhovnih znanja mlađim naraštajima, i konačno – suočavanje i pomirenje sa smrtnošću oličeno u kultu predaka.
Izložba će biti otvorena u utorak, 16. maja 2023. godine, u 12.30, a narednog dana, u sredu, 17. maja, za 10 časova za decu školskog uzrasta zakazano je autorsko vođenje kroz izložbu i likovna radionica koju vodi Milica Josimov, primenjeni likovni umetnik.
Potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković u prvoj poseti Muzeju afričke umetnosti, nakon prelaska ove ustanove kulture sa gradskog na republički nivo, razgovarala je sa direktorkom Marijom Aleksić o planovima i unapređenju rada Muzeja, jedinog u regionu koji je isključivo posvećen kulturi i umetnosti afričkog kontinenta.
Gojković je naglasila da je Muzej afričke umetnosti izuzetno važan za kulturnu diplomatiju naše države i da je u tom cilju značajno jačanje odnosa, širenje i negovanje kulturnih veza sa afričkim državama i ustanovama kulture, kroz ostvarivanje neposrednih kontakata i raznovrsnih programa.
Rešenje novog vizuelnog identiteta Muzeja afričke umetnosti (MAU) zasniva se na jednostavnoj i prepoznatljivoj, svedenoj geometrijskoj formi i šari koja je veoma prisutna u umetnostima zemalja Afrike, ali se može videti i u dizajnerskom rešenju prve muzejske stalne postavke. U pitanju je motiv cik-cak linije koja simbolizuje ritam, kretanje i tok života. Istovremeno u nemirnom ritmu i kontinuitetu, minimalistički, a opet moderna, dinamična cik-cak linija povezuje prošlo i buduće vreme i poziva na aktivno učešće.
Reflektujući misiju Muzeja i nastavljajući prethodno ustanovljene prakse, novim identitetom istovremeno upućujemo poziv na igru, uključivanje, učestvovanje, kao i dijalog, preplet ideja, iskustava i saznanja. Iz ovog motiva izvedena je tipografija akronima Muzeja afričke umetnosti, ujedno i novi prepoznatljiv, lako primenljiv i pamtljiv znak sačinjen od tri slova – MAU, što je naziv koji je u široj javnosti već uveliko prihvaćen i odomaćen.
Muzej afričke umetnosti od 18. aprila do 9. juna 2023. godine organizuje likovni konkurs za decu i mlade na temu „Impresije o Africi“.
Na konkursu mogu učestvovati grupe dece/mladih, uzrasta od 6 do 18 godina, iz predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, likovnih ateljea, kulturnih centara i ostalih radionica, klubova, sekcija; učešće podrazumeva grupnu posetu Muzeju u zakazanim terminima, obilazak izložbi i zatim likovnu radionicu na kojoj će svaki učesnik nacrtati crtež na zadatu temu.
Na osmom likovnom konkursu MAU, temom „Impresije o Africi“ istražujemo koje su to predstave o ovom velikom kontinentu stvorene, koje su slike utisnute, koja će nova dela nastati? Pozivamo predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, kao i likovne ateljee, kulturne centre i ostale ustanove i udruženja za decu i mlade da zakažu termine za grupnu posetu Muzeju afričke umetnosti i prateću likovnu radionicu „Impresije o Africi“. Samo oni radovi koji su nastali u okviru zakazanih termina za grupnu posetu i prateću likovnu radionicu u Muzeju učestvuju na konkursu.
Najuspešniji crteži biće predstavljeni 24. i 25. juna na izložbi radova učesnika likovnog konkursa u okviru godišnje manifestacije „Afro festival 2023“ koja se održava u bašti Muzeja afričke umetnosti. Autore najuspešnijih radova očekuju specijalne nagrade.
Nova tematska izložba
Kustosi izložbe: Mila Turajlić, Maja Medić, Ana Knežević, Emilia EpštajnIzložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus” zasniva se na arhivskom materijalu i usmenim svedočanstvima Jugoslovena koji su aktivno pružali pomoć alžirskom narodu tokom njihove borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti, sve do zvaničnog oslobođenja, 1962. godine.
Sećanja snimatelja Stevana Labudovića, službenice Crvenog krsta Maje Plavšić, jugoslovenskog ambasadora u Tunisu, Miloša Lalovića o kojem svedoči njegova supruga Borislava, pridodaju „ljudsku” notu istorijskim događajima koje često percipiramo kroz stroge hronologije i taksativno nabrajanje imena i događaja. Arhivskim materijalom, pomenutim usmenim svedočanstvima u režiji Mile Turajlić, pridružuju se i osnivači Muzeja afričke umetnosti – Zdravko Pečar, tada u ulozi ratnog dopisnika, i Veda Zagorac, na mestu atašea za štampu u jugoslovenskoj ambasadi u Tunisu.
Snimanjem razgovora sa protagonistima ove izložbe, Mila Turajlić i Maja Medić su zapravo kreirale novu, dragocenu arhivsku građu koja je, kako će se kasnije ispostaviti, bila poslednja prilika da se svedočanstva Maje Plavšić, Borislave Lalović i Stevana Labudovića zabeleže.
Novinski članci, fotografije, prepiske, depeše, kao i lični mobilijari, materijalni su tragovi zanosa i posvećenosti ideji solidarne mobilizacije. U fasciklama i na beleškama koje su isti ti ljudi vodili, dnevnicima i izveštajima koje su pisali, ali i na brošurama, razglednicama, novinskim člancima i drugim papirnim formatima koje su smatrali dovoljno važnim da budu sačuvani, prepoznajemo lične klasifikacije, oblikovane sopstvenim razumevanjem događaja, koje danas nosi poseban značaj za dublje razumevanje prošlosti u savremenom trenutku.
Javna vođenja za odrasle i kreativne radionice za decuProgram „Nedelja u MAU“ organizuje se za pojedinačne i porodične posete u terminu nedeljom od 11 do 12.30 časova i podrazumeva paralelni program kustoskih vođenja za odrasle i kreativnih radionica za decu uzrasta od 6 do 12 godina.
Do 11. juna biće organizovana autorska i stručna vođenja za odrasle posetioce kroz tematsku izložbu „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“, dok će za decu biti priređena kreativna radionica „Poster rolerkoster“.
Prijavljivanje je obavezno i vrši se slanjem mejla na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
Cena ulaznice: 300 dinara
Na predlog Ministarstva kulture, Vlada Srbije donela je odluku o prenosu osnivačkih prava nad Muzejom afričke umetnosti sa grada Beograda na Republiku Srbiju.
Ova po mnogo čemu jedinstvena ustanova otvorena je za javnost 1977. godine nakon zvaničnog darivanja afričke zbirke Pečar gradu Beogradu. U osnovi fonda MAU je poklon zbirka Vede i dr Zdravka Pečara. Pečar je skoro dve decenije bio jugoslovenski ambasador u Maliju i Gani, sa nadležnošću nad susednim afričkim zemljama. Tokom boravka u Africi, Zdravko Pečar i njegova supruga Veda Zagorac posvećeno i informisano su gradili zbirku afričke umetnosti čiju osnovnu koncepciju Beograđani i dan danas mogu da posvedoče na stalnoj postavci Muzeja. Više nego relikt iz prošlosti, u pitanju je trajno svedočanstvo o odnosima, građenju veza i pokušaju kreiranja jedne drugačije slike o Africi. Imajući već tada u vidu kolonijalnu istoriju zapadnjačkog načina kolekcioniranja afričke umetnosti, odnosno, svesni neophodnosti kreiranja jednog drugačijeg muzeja – dinamičnog kulturnog centra i mesta razmene znanja i druženja – i sami osnivači, a potom i muzejski kustosi su se trudili da kroz izložbe i različite edukativne programe razviju među stanovnicima Beograda, Srbije i njihovih posetilaca ljubav prema tradicionalnoj i savremenoj afričkoj umetnosti.
Nova veb-prezentacija
Projekat digitalnog beleženja stalne postavke i celokupnog objekta Muzeja afričke umetnosti vršen je u više faza tokom 2015, 2021. i 2022. godine, a za cilj ima kreiranje tzv. digitalnog otiska kao vida zaštite kulturnog nasleđa. U susret najavljenoj rekonstrukciji Muzeja, želeli smo da – mapiranjem svih relevantnih podataka – trajno dokumentujemo izgled prvobitnog arhitektonskog zdanja i koncept prve stalne postavke MAU. Beleženjem prostora i postavke Muzeja putem najsavremenije tehnologije i prevođenjem dobijenih podataka u digitalni otisak, osiguraće se njihova trajna dostupnost svim budućim istraživačima i zainteresovanim pojedincima, čak i kada oni ne budu više postojali u ovom obliku.
Pozivamo vas da aktivno pretražite našu novu veb-prezentaciju www.otisak.mau.rs. Uživajte u panoramskim virtuelnim šetnjama kroz muzej, obiđite stalnu postavku, muzejsku baštu ili murale oslikane na fasadi, istražite mnogobrojne sadržaje o izloženim eksponatima i putevima njihovog kolekcioniranja. Vratite se u 1977. godinu i pročitajte kako je u tadašnjoj štampi opisana atmosfera na otvaranju ovog trajnog simbola vremena nesvrstanih – muzeja koji je stvorilo prijateljstvo i iskrena ljubav prema narodima Afrike i oduševljenje za snagu njihovog umetničkog izraza.
Šetnje „Kulturna baština Topčidera“, koje već godinama organizuje Muzej afričke umetnosti, održavaju se poslednje subote u mesecu i otkrivaju skrivene kutke topčiderskog brda, privatne i javne prostore koje baštine raznoliko nasleđe – istorijsko, kulturno, umetničko, prirodno, kolekcionarsko, itd. Kroz šetnju je moguće upoznati osam lokacija, počev od Muzeja afričke umetnosti, zatim, Arhiva Jugoslavije, Kuće kralja Petra, Legata Petra Lubarde, kuće Olge Jančić, Javni akvarijum i tropikarijum, kao i „baštinu na otvorenom” kakvu čuvaju spomenik Isidori Sekulić i skulpture u Hajd parku.
Tokom ovih šetnji možete čuti više o arhitekturi pomenutih objekata, o svojevrsnom duhu mesta – genius loci koji se kroz istoriju u određenom prostoru razvijao, o čuvenim umetnicima Petru Lubardi i Olgi Jančić, o Zdravku Pečaru i Vedi Zagorac, osnivačima Muzeja afričke umetnosti, o aktivnostima kralja Petra I Karađorđevića i njegovog sina Aleksandra u ovom delu Beograda. Pridružite nam se i saznajte otkud priča o Moši Pijade u Muzeju afričke umetnosti, šta je Petar Lubarda mislio o izradnji Đerdapa, kako je upoznavanje Henrija Mura uticalo na opus Olge Jančić, na koji način je kralj Petar živeo u iznajmljenoj vili trgovca Đorđa Pavlovića i mnoge druge istorijski zanimljive, a savremeno inspirativne priče!
Poseban program za starije osobeU 2023. godini nastavljamo sa programima projekta „MAU za sve, svi u MAU“ kojim se podstiče integracija i aktivno učešće starijih osoba u programima Muzeja.
Svakog prvog četvrtka u mesecu u terminu 10-12 č, kustosi Muzeja su tu da kroz raznovrsne programe približe stalnu postavku, tematske izložbe, različite oblasti afričke umetnosti i kulture, kao i istorijat samog muzeja i njegovu ulogu u našem gradu.
Za starije sugrađane organizovan je dvočasovni program koji uključuje prezentacije, vođenja kroz postavke i kreativne radionice.
S obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju, ograničen je broj učesnika u grupnim programima. Molimo vas da tokom boravka u Muzeju održavate fizičku distancu i nosite zaštitnu masku. Ukoliko želite da se prijavite na neku od radionica, neophodno je da nam pošaljete mejl na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa podacima: ime i prezime, kao i termin radionice, ili da nam se javite na fiksni telefon 011/2651-654.
Foto: Tanjug / Jadranka Ilić
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić priredio je u Palati Srbija svečani doček za egipatskog predsednika Abdel Fataha al Sisija. Ova poseta, prva posle 35 godina, okarakterisana je kao istorijski događaj za obe zemlje, a predsednik Al Sisi je odlikovan za izuzetne zasluge u razvijanju prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Arapske Republike Egipat.
Tokom svečane ceremonije između Vlade Srbije i Vlade Egipta potpisano je više bilateralnih sporazuma i memoranduma o saradnji.
U oblasti kulture, NJ.E. g. Samih Šukri, ministar spoljnih poslova Arapske Republike Egipat i dr Marija Aleksić, direktorka Muzeja afričke umetnosti potpisali su Memorandum o saradnji između Nacionalnog muzeja egipatske civilizacije u Kairu i beogradskog Muzeja afričke umetnosti.
U muzej su nam doputovale živopisne, šarene tkanine jarkih boja iz Afrike, koje čine karakteristične materijale za izradu savremenih odevnih predmeta Afrikanaca. Dok se odeća od „kitenge“ ili „ankara“ tkanina nosi na čitavom kontinentu, „kanga“ tkanine se vezuju za Svahili kulturu, a prepoznatljive su po naštampanim porukama religiozne, političke, ili emotivne – romantične sadržine, koje služe kao vrsta popularnog društvenog medija za komunikaciju žena sa rodbinom, prijateljima, susedima itd.
Tkanine su nabavljene za muzejsku zbirku tekstila u sklopu projekta „Interpretacija kanga i kitenge tkanina“, koji uz podršku Balkanske mreže muzeja finansira Hedli trast (UK). Cilj ovog projekta, čiji je autor Aleksandra Prodanović Bojović, kustos muzejske zbirke tkanina, jeste da nabavljene tkanine posluže za razvijanje novih programa za muzejsku publiku na temu savremenog odevanja u Africi.
Prelistajte neke od klasika u ponudi naših izložbenih kataloga koji su dostupni na sajtu Muzeja.
O tome kako i šta (sve) radi MAU, pogledajte u sjajnom prilogu za BRAINZ TV - Naučnu televiziju (novembar 2019.). Govori deo MAU tima: Emilia Epštajn, Milica Josimov, Milica Naumov, Marija Miloš, Ana Knežević.
| MAU је član |  |
 |
Pristupna rampa |
